Propionska kiselina

Propionska kiselina
Simplified skeletal formula
Simplified skeletal formula
Full structural formula
Full structural formula
Ball-and-stick model
Ball-and-stick model
Space-filling model
Space-filling model
Nazivi
IUPAC naziv
propanoinska kiselina
Drugi nazivi
etankarboksilna kiselina
Identifikacija
  • 79-09-4 ДаY
3D model (Jmol)
  • interaktivna slika
ChEBI
  • CHEBI:30768 ДаY
ChemSpider
  • 1005 ДаY
DrugBank
  • DB03766 ДаY
ECHA InfoCard 100.001.070
E-brojevi E280 (konzervansi)
PubChem[1][2] C ID
  • 1032
RTECS UE5950000
SMILES
  • CCC(=O)O
Svojstva
C3H6O2
Molarna masa 74,08 g·mol−1
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Gustina 0,99 g/cm3
Tačka topljenja −21 °C (−6 °F; 252 K)
Tačka ključanja 141 °C (286 °F; 414 K)
Rastvorljivost u vodi
meša se
Kiselost (pKa) 4.87
Viskoznost 10 mPa·s
Struktura
Dipolni moment 0.63 D
Opasnosti
Opasnost u toku rada Korozivna je
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
R-oznake R34
S-oznake (S1/2) S23 S36 S45
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 2: Must be moderately heated or exposed to relatively high ambient temperature before ignition can occur. Flash point between 38 and 93 °C (100 and 200 °F). E.g., diesel fuelHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity (yellow): no hazard codeSpecial hazards (white): no code
2
3
Tačka paljenja 327 K, 54°C
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Propionat
Srodne karboksilne kiseline
Sirćetna kiselina
Mlečna kiselina
3-hidroksipropionska kiselina
Tartronska kiselina
Akrilna kiselina
Buterna kiselina
Srodna jedinjenja
1-propanol
Propionaldehid
Natrijum propionat
Propionski anhidrid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Propionska kiselina (propanska kiseline) je karboksilna kiselina koja se javlja u prirodi. Njena hemijska formula je CH3CH2COOH. Ona je čista tečnost oporog mirisa. Anjon CH3CH2COO, kao i soli i estri propiponske kiseline su poznati kao propionati (ili propanati).[3][4]

Osobine

Propionska kiselina ima fizičke osobine koje su između osobina malih karboksilnih kiselina, mravlje i sirćetne kiseline, i većih masnih kiselina. Ona se meša sa vodom, ali se može odvojiti dodatakom soli. Kao i sirćetna i mravlja kiselina, ona se sastoji od vodonično vezanih parova molekula u tečnom stanju i pari.

Propionska kiselina manifestuje opšta svojstva karboksilnih kiselina: ona može da formira amide, estre, kisele anhidride, i hloridne derivate. On može da podlegne alfa-halogenaciji sa bromom u prisustvu PBr3 katalizatora (HVZ reakcija) da formira CH3CHBrCOOH.[5]

Reference

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  4. ^ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5. 
  5. ^ C. S. Marvel; V. du Vigneaud (1931). „α-bromo-Isovaleric acid”. Org. Synth. 11: 20. ; Coll. Vol., 2, стр. 93 

Literatura

Spoljašnje veze

  • Portal Hemija
  • NIST Standard Reference Database
  • International Chemical Safety Card 0806
  • p
  • r
  • u
Zasićene
Volatilne: Sirćetna (C2) · Propionska (C3) · Buterna (C4) · Valerinska (C5) · Kapronska (C6) · Enantinska (C7) · Kaprilna (C8) · Pelargonska (C9) · Kaprinska (C10) · Undekanska (C11) · Laurinska (C12) · Tridekanska (C13) · Miristinska (C14) · Pentadekanska (C15) · Palmitinska (C16) · Margarinska (C17) · Stearinska (C18) · Nonadekanska (C19) · Arahidinska (C20) · Behenska (C22) · Lignocerinska (C24) · Kerotinska (C26) · Montanska (C28)
n−3 Nezasićenen−6 Nezasićene
Linolna (18:2) • γ-Linolna (18:3) • Dihomo-γ-linolna (20:3) • Arahidonska (20:4) • Ardenska (22:4)
ω-7 Nezasićene
Palmitoleinska (16:1) • Vakcenska (18:1) • Paulinska (20:1)
n−9 Nezasićene
Oleinska (18:1) • Elaidinska (trans-18:1) • Eikozenoinska (20:1) • Erukinska (22:1) • Nervonska (24:1) • Mead (20:3)
Propionska kiselina на Викимедијиној остави.
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
Остале
  • Енциклопедија Британика