Nvidia

Nvidia
Јавна
Основано1993.
ОснивачиЏен-Хсун Хуанг
Крис Малачовски
Картис Прејм
Оперативни приход
70,70 милијарди долара (2009)[1]
Укупна активаРаст 3,350 милијарди долара (2009)[1]
Укупан капитал 2,394 милијарди долара (2009)[1]
Број запослених
13,227 (јануар 2019)[2]
Веб-сајтwww.nvidia.com

NVIDIA Corporation је један од највећих светских произвођача графичких чипова за личне рачунаре и професионална тржишта; и системе на чипу (енгл. System on a Chip – SoC) за мобилно и аутомобилско тржиште.

Jen-Hsun Huang, Chris Malachowsky и Curtis Priem су основали Nvidia компанију у јануару 1993, али је тек 1997. почела активно учествовати када је на тржиште избацила RIVA графичке процесоре. Nvidia продаје своје графичке карте и продаје ГПУ за графичке карте другим произвођачима. Сама Nvidia не производи ГПУ у својим просторијама, они се пре свега баве дизајнирањем својих производа док их неки други произвођачи производе, наиме TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company). На почетку су били ограничени на тржиште личних рачунара, иако се касније шири и на тржиште конзола, па тако је дизајнирала графичке системе за Xbox и PlayStation 3. Једини конкурент Nvidie, након што је сама купила 3Dfx 2000, је AMD Radeon с којим води изједначену битку, те су се неколико пута смењивали што по квалитету, што по броју проданих графичких процесора. Енвидијине најгоре серије су несумњиво биле NV1 и GeForce FX, но производ који је лансирао Nvidiu према напред је био чип RIVA TNT2, и од тада нису имали ниједну кризу нити су дошли у ситуацију као 3Dfx, којег је сама Nvidia купила. Тренутно компанија Nvidia у својој великој колекцији GeForce ГПУ чипова производи и најјачу графичку картицу на свету, GeForce RTX 3090 и GeForce RTX 4090

Рани графички чипови

RIVA TNT2 VANTA GPU
  • NV1 - Први производ од стране Nvidie, прилично неуспешан
  • RIVA 128, RIVA 128ZX - DirectX 5 подршка, први DirectX хардвер од стране Nvidie
  • Riva TNT, Riva TNT 2, Vanta - DirectX 6 подршка. Ова серија је учинила Nvidiu водећом

GeForce

GeForce лого

GeForce је најпознатија марка Nvidie и састоји се од графичких чипова намењених потрошачима

GeForce 256

VisionTek GeForce 256 DDR

Изашао је 31. Августа 1999. и имао је DirectX 7 подршку, хардверске трансформације и светлосне ефекте; први пут DDR меморија на графичким картицама.

GeForce 2 серија

NVIDIA GeForce2 Ultra

DirectX 7 подршка, побољшана верзија GeForce 256.

GeForce 3 серија

NVIDIA GeForce3 Ti 500

DirectX 8 Шадери, доноси побољшану пропусност меморије те добру архитектуру, један од најбољих чипова од Nvidie.

GeForce 4 серија

GeForce4 Ti 4800 (NV28 Ultra) GPU

Еволуција GeForce, веома моћна али и скупа.

GeForce FX серија

GeForce FX 5950 Ultra

DirectX 9 подршка, теоретски веома јака серија, но на тржишту су прошле веома лоше.

GeForce 6 серија

GeForce 6800 Ultra PCI-E 512MB GDDR3 без хладњака

DirectX 9c подршка, побољшани шадери, смањена потрошња енергије, представљен СЛИ.

GeForce 7 серија

GeForce 7900 GS

Чиста еволуција GeForce 6 серије, чак се темеље на сличној архитектури, но и тако много моћнија серија, доноси нове технологија "пеглања" крајева (Anti-Aliasing).

GeForce 8 серија

GeForce 8800GTS графичка картица

Први графички чип који подржава DirectX 10, базиран на новој Тесла микроархитектури.

GeForce 9 и GeForce 100 серије

NVIDIA GeForce 9800 GX2

Сви дизајни 9-серије су базирани на мало побољшаној Тесла микроархитектури са подршком за PCI-E 2.0; 100-серија се састојала од производа 9-серије са другачијим именом. Производи 100-серије се нису могли индивидуално купити.

GeForce 200 и GeForce 300 серије

XFX GTX 260

Базирана на GT200 графичком процесору са 1,4 милијарде транзистора, са кодним именом Тесла, 200-серија је изашла на тржиште 16. Јуна 2008.[3] Серија има ново GT200 језгро на архитектури од 65nm.[4] Први производи су били GeForce GTX 260 и скупља GeForce GTX 280.[5] Производи из 300-серије су производи из 200-серије са промењеним именом, који су компатибилни са DirectX 10.1 и који се нису могли индивидуално купити.

GeForce 400 и GeForce 500 серије

EVGA GTX 590 Classified

7. Априла 2010. на тржиште су изашле[6] GeForce GTX 470 и GTX 480, прве графичке картице базиране на новој Ферми архитектури, са кодним именом GF100; били су први Nvidia процесори који користе 1 GB или више GDDR5 меморије. Биле су тешко критиковане због велике потрошње енергије, високих температура и веома гласне буке коју нису оправдавале перформансе, иако је GTX 480 најбржа DirectX 11 картица у своје време.

У новембру 2010, на тржиште је изашла нова графичка картица, базирана на побољшаној GF100 архитектури (GF110) названа GTX 580. Имала је боље перформансе, мању потрошњу енергије и мање топлоте и буке од GTX 480. Овај графички процесор је добио много боље критике од GTX 480. Nvidia је касније довела на тржиште GTX 590, која је имала два GF110 процесора на једној картици.

Quadro

Quadro процесори су процесори намењени за професионална решења, за професионалне апликације и програме

Извори

  1. ^ а б в „Financial Statements for NVIDIA Corporation - Google Finance”. 
  2. ^ „Nvidia Corporation Annual Report (Form 10-K)”. last10k.com. U.S. Securities and Exchange Commission. фебруар 2019. 
  3. ^ „NVIDIA GeForce GTX 280 Video Card Review”. Benchmark Reviews. 16. 6. 2008. Архивирано из оригинала 17. 06. 2008. г. Приступљено 16. 6. 2008. 
  4. ^ „GeForce GTX 280 to launch on June 18th”. Fudzilla.com. Архивирано из оригинала 17. 5. 2008. г. Приступљено 18. 5. 2008. 
  5. ^ „Detailed GeForce GTX 280 Pictures”. VR-Zone. 3. 6. 2008. Архивирано из оригинала 04. 06. 2008. г. Приступљено 3. 6. 2008. 
  6. ^ „Update: NVIDIA’s GeForce GTX 400 Series Shows Up Early – AnandTech :: Your Source for Hardware Analysis and News”. Anandtech.com. Архивирано из оригинала 23. 5. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2013. 

Спољашње везе

Nvidia на Викимедијиној остави.
  • Службена страница компаније nVidia
  • Nvidia на сајту Twitter
  • п
  • р
  • у
Предузећа индекса Nasdaq-100
  • Activision Blizzard
  • Adobe Inc.
  • Advanced Micro Devices
  • Alexion Pharmaceuticals
  • Align Technology
  • Alphabet
  • Amazon
  • AEP
  • Amgen
  • Analog Devices
  • Ansys
  • Apple
  • Applied Materials
  • ASML Holding
  • Atlassian
  • Autodesk
  • Automatic Data Processing
  • Baidu
  • Biogen
  • Booking Holdings
  • Broadcom Inc.
  • Cadence Design Systems
  • CDW
  • Cerner
  • Charter Communications
  • Check Point
  • Cintas
  • Cisco Systems
  • Cognizant
  • Comcast
  • Copart
  • Costco
  • CSX
  • Dexcom
  • DocuSign
  • Dollar Tree
  • eBay
  • Electronic Arts
  • Exelon
  • Facebook
  • Fastenal
  • Fiserv
  • Fox Corporation
  • Gilead Sciences
  • Idexx Laboratories
  • Illumina
  • Incyte
  • Intel
  • Intuit
  • Intuitive Surgical
  • JD.com
  • Keurig Dr Pepper
  • KLA Corporation
  • Kraft Heinz
  • Lam Research
  • Lululemon Athletica
  • Marriott International
  • Marvell Technology Group
  • Match Group
  • Maxim Integrated Products
  • MercadoLibre
  • Microchip Technology
  • Micron Technology
  • Microsoft
  • Moderna
  • Mondelez International
  • Monster Beverage
  • NetEase
  • Netflix
  • Nvidia
  • NXP Semiconductors
  • O'Reilly Auto Parts
  • Okta
  • Paccar
  • Paychex
  • PayPal
  • Peloton Interactive
  • PepsiCo
  • Pinduoduo
  • Qualcomm
  • Regeneron Pharmaceuticals
  • Ross Stores
  • Seagen
  • Sirius XM
  • Skyworks Solutions
  • Splunk
  • Starbucks
  • Synopsys
  • T-Mobile US
  • Tesla
  • Texas Instruments
  • Trip.com Group
  • Verisign
  • Verisk Analytics
  • Vertex Pharmaceuticals
  • Walgreens Boots Alliance
  • Workday
  • Xcel Energy
  • Xilinx
  • Zoom Video Communications
  • п
  • р
  • у
Градови
  • Кембел
  • Купертино
  • Ист Пало Алто
  • Фримонт
  • Лос Алтос
  • Лос Алтос Хилс
  • Лос Гатос
  • Менло Парк
  • Милпитас
  • Морган Хил
  • Маунтин Вју
  • Њуарк
  • Пало Алто
  • Редвуд Сити
  • Сан Хозе
  • Сан Матео
  • Санта Клара
  • Саратога
  • Санивејл
Колеџи и универзитети
  • Carnegie Mellon Silicon Valley
  • Cogswell Polytechnical College
  • De Anza College
  • Evergreen Valley College
  • Foothill College
  • International Technological University
  • Menlo College
  • Mission College
  • Ohlone College
  • Silicon Valley Technical Institute
  • National Hispanic University
  • Northwestern Polytechnic University
  • San Jose City College
  • San Jose State University
  • Silicon Valley University
  • Santa Clara University
  • Универзитет Станфорд
  • Универзитет Калифорније (Беркли)
  • University of California, Santa Cruz
Предузећа
(укључујући подружнице
и неутврђене компаније)
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • ISNI
  • VIAF
Државне
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Чешка
Остале
  • Енциклопедија Британика