Starbucks

Старбакс



Зграда седишта Старбакса, Starbucks Center[1] у Сијетлу, САД
Типјавна
Индустријаланац кафића
Основана31. март 1971.
Сијетл,
 САД
ОснивачЏери Болдвин, Зев Сијегл, Гордон Баукер
СедиштеСијетл, САД
Подручја28.212 локација широм света (2018)
Кључни људиМаирон Улман (председник борда директора),
Кевин Џонсон (председник и главни извршни директор)
Производ(и)кафа, чајеви, сокови, сендвичи
ПриходРаст US$24 милијарди[2] (2018)
ЗарадаПад US$3,88 милијарди[2](2018)
Нето зарадаРаст US$4,51 милијарда[2](2018)
АктиваРаст US$24,15 милијарди[2] (2018)
Акцијски капиталПад US$1,16 милијарди[2] (2018)
Запослених291.000[2] (2018)
ПодружницеStarbucks Coffee Company,
Ethos Water,
Evolution Fresh,
Hear Music,
La Boulange Bakery,
Seattle's Best Coffee,
Teavana,
Torrefazione Italia
Вебсајтwww.starbucks.com

Старбакс (енгл. Starbucks) америчка је компанија којој је примарна делатност продаја напитака од кафе и у свом власништву има ланац кафића. Компанија је основана у Сијетлу 1971. године. Тренутно је у погону 26.696 пословница (13.327 у САД, 2.500 у Кини, 2.359 у Канади, 1.191 у Јапану и остало у разним државама).[3]

Историја

Прва пословница отворена је у Сијетлу, 30. марта 1971. године.[4] Основали су је тројица партнера који су се упознали за време студентских дана док су студирали на Универзитету у Сан Франциску:[5] професор енглеског језика Џери Болдвин, професор историје Зев Сијегл и писац Гордон Баукер. Компанија је добила име по морнару из дела Моби Дик, који се звао Старбак.[6] Током прве године пословања нису послуживали већ скувану кафу, него су купци куповали цела пржена зрна кафе.[7][8]

Старбакс у Пало Алто, Калифорнија

Током 1980-их година укупна продаја кафе у САД је била у опадању, али продаја специјалитета од кафе, односно напитака порасла је са 3% у 1983. години[9] на 10% у 1989. До 1986. године компанија је у свом власништву имала 6 пословница у Сијетлу[9] и започела је продају еспресо кафе.[10]

До 1989. године компанија је отворила додатних 30-ак пословница, па је тада у свом власништву имала 46 пословница широм САД. Годишња потрошња кафе била је око 907.000 килограма.[9]

Године 1992, Старбакс је имао 140 пословница и на годишњем нивоу приход од око 73 милиона долара (1987. године зарадили су 1,3 милиона долара). Тржишна вредност компаније је у то доба износила 271 милиона долара. Исте године продато је око 12% деоница компаније, па је тако добијено 25 милиона долара свежег капитала. Исти тај капитал омогућио је отварање нових пословница у идућих пар година.[11]

Године 2013, преко 10% продате кафе и осталог вршило се путем мобилних апликација коришћењем Старбакс апликације.[12]

Локације

Седиште компаније смештено је у Сијетлу, где, према подацима из 2015. године, ради 3.501 радник.[13]

Према подацима од 7. јула 2016. године, Старбакс је присутан на шест континената и 74 државе, са укупно 23.768 продавница.[3][14][15]

Присуство Старбакс-а у државама и територијама широм света (октобар 2022)[16]
Африка
Северна Америка
Океанија
Јужна Америка
Азија
Европа

Референце

  1. ^ en.wikipedia.org/Starbucks_Center
  2. ^ а б в г д ђ „Annual Report 2018 on SEC Filing Form 10-K” (на језику: енглески). Starbucks Corporation. 16. 11. 2018. Приступљено 2. 12. 2019. 
  3. ^ а б „Loxcel Starbucks Map”. Starbucks. 23. 9. 2017. Архивирано из оригинала 28. 9. 2015. г. Приступљено 23. 9. 2017. 
  4. ^ Starbucks "1st and Pike" Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2021), "Starbucks", 2016
  5. ^ Out, Time (2011). Time Out Guide San Francisco. Time Out Guides. ISBN 978-1-84670-220-4. Приступљено 9. 4. 2013. 
  6. ^ „How Starbucks got its name – Seattle's Big Blog”. Seattle Post-Intelligencer. Архивирано из оригинала 06. 10. 2015. г. Приступљено 21. 10. 2015. 
  7. ^ The first Starbucks coffee shop, theguardian.com, приступљено 24. марта 2016.
  8. ^ Reeves, Linda Dono (1992). „Coffee firm's plans to go national are percolating”. USA Today. 
  9. ^ а б в Robichaux, Mark (6. 11. 1989). „Boom in Fancy Coffee Pits Big Marketers, Little Firms”. The Wall Street Journal. 
  10. ^ Fabricant, Florence (2. 9. 1992). „Americans Wake Up and Smell the Coffee”. The New York Times. 
  11. ^ „Interest brews for Starbucks Coffee retailer makes stock offering amid latest java craze”. The Globe and Mail. 17. 6. 1992. 
  12. ^ „Mobile Payment At U.S. Starbucks Locations Crosses 10% As More Stores Get Wireless Charging”. 
  13. ^ Lerman, Rachel (15. 1. 2014). „Starbucks confirms layoffs at Seattle headquarters”. Puget Sound Business Journal. 
  14. ^ „Starbucks Company Profile” (PDF) (PDF). Starbucks Coffee Company. 1. 7. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 04. 2023. г. Приступљено 09. 10. 2017. 
  15. ^ [1] Архивирано 2015-06-18 на сајту Wayback Machine
  16. ^ „Number of Starbucks stores worldwide 2018”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 3. 12. 2019. 

Литература

  • Out, Time (2011). Time Out Guide San Francisco. Time Out Guides. ISBN 978-1-84670-220-4. Приступљено 9. 4. 2013. 

Додатна литература

  • Behar, Howard (2007). It's Not About the Coffee: Leadership Principles from a Life at Starbucks. 208 pages. ISBN 978-1-59184-192-0. 
  • Clark, Taylor. (2007). Starbucked: A Double Tall Tale of Caffeine, Commerce and Culture. 336 pages. ISBN 978-0-316-01348-2. 
  • Michelli, Joseph A. (2006). The Starbucks experience: 5 principles for turning ordinary into extraordinary. 208 pages. ISBN 978-0-07-147784-0. 
  • Pendergrast, Mark (2001) [1999]. Uncommon Grounds: The History of Coffee and How It Transformed Our World. London: Texere. ISBN 978-1-58799-088-5. 
  • Schultz, Howard. and Dori Jones Yang. (1997). Pour Your Heart Into It: How Starbucks Built a Company One Cup at a Time. 350 pages. ISBN 978-0-7868-6315-0. 
  • Simon, Bryant. (2009). Everything but the Coffee: Learning about America from Starbucks. 320 pages. ISBN 978-0-520-26106-8. 

Спољашње везе

Starbucks на Викимедијиној остави.
  • Званични веб-сајт
  • Starbucks на сајту Twitter
  • п
  • р
  • у
Предузећа индекса Nasdaq-100
  • Activision Blizzard
  • Adobe Inc.
  • Advanced Micro Devices
  • Alexion Pharmaceuticals
  • Align Technology
  • Alphabet
  • Amazon
  • AEP
  • Amgen
  • Analog Devices
  • Ansys
  • Apple
  • Applied Materials
  • ASML Holding
  • Atlassian
  • Autodesk
  • Automatic Data Processing
  • Baidu
  • Biogen
  • Booking Holdings
  • Broadcom Inc.
  • Cadence Design Systems
  • CDW
  • Cerner
  • Charter Communications
  • Check Point
  • Cintas
  • Cisco Systems
  • Cognizant
  • Comcast
  • Copart
  • Costco
  • CSX
  • Dexcom
  • DocuSign
  • Dollar Tree
  • eBay
  • Electronic Arts
  • Exelon
  • Facebook
  • Fastenal
  • Fiserv
  • Fox Corporation
  • Gilead Sciences
  • Idexx Laboratories
  • Illumina
  • Incyte
  • Intel
  • Intuit
  • Intuitive Surgical
  • JD.com
  • Keurig Dr Pepper
  • KLA Corporation
  • Kraft Heinz
  • Lam Research
  • Lululemon Athletica
  • Marriott International
  • Marvell Technology Group
  • Match Group
  • Maxim Integrated Products
  • MercadoLibre
  • Microchip Technology
  • Micron Technology
  • Microsoft
  • Moderna
  • Mondelez International
  • Monster Beverage
  • NetEase
  • Netflix
  • Nvidia
  • NXP Semiconductors
  • O'Reilly Auto Parts
  • Okta
  • Paccar
  • Paychex
  • PayPal
  • Peloton Interactive
  • PepsiCo
  • Pinduoduo
  • Qualcomm
  • Regeneron Pharmaceuticals
  • Ross Stores
  • Seagen
  • Sirius XM
  • Skyworks Solutions
  • Splunk
  • Starbucks
  • Synopsys
  • T-Mobile US
  • Tesla
  • Texas Instruments
  • Trip.com Group
  • Verisign
  • Verisk Analytics
  • Vertex Pharmaceuticals
  • Walgreens Boots Alliance
  • Workday
  • Xcel Energy
  • Xilinx
  • Zoom Video Communications
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • FAST
  • ISNI
  • VIAF
Државне
  • Норвешка
  • Француска
  • BnF подаци
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Јапан
  • Чешка
  • Грчка
  • Хрватска
Остале
  • Енциклопедија Британика
  • MusicBrainz label
  • IdRef