EBay

  • Томас Џ. Тјерни (председавајући)
  • Џејми Ијанони (председникШаблон:Wbr & CEO)
УслугеОнлајн-куповинаПриходРаст 10,8 милијарди долара (2019)[1]ЗарадаРаст 2,321 милијарди долар (2019)[1]Нето зарадаПад 1,792 милијарди долара (2019)[1]АктиваПад 18,174 милијарди долара (2019)[1]Акцијски капиталПад 2,87 милијарди долара (2019)[1]Запослених~13.300 (децембар 2019)[1]ПодружницеAuction Co., iBazar, GittiGidiyor, G-Market, Half.com, Qoo10.jpВебсајтwww.ebay.com
Пјер Омидијар
Седиште Ибеја у Сан Хозеу

Ибеј (енгл. eBay) је светска аукцијска платформа на интернету. Основао ју је у септембру 1995. године Пјер Омидијар у Калифорнији (САД).[1][2] Прво име је било Окшонвеб. Првобитна идеја оснивача била је да створи сајт на коме би размењивао пез бомбоне, али је Ибеј касније еволуирао у највећу аукцијску платформу на интернету.[3] Тренутно постоји 27 регионалних Ибеј страница. У целој источној Европи, Ибеј има само у Пољској регионалну страницу.

Поред оригиналне иБејове продаје аукцијског стила, веб страница се развила и проширила тако да укључује: тренутну куповину „Купи одмах“; куповина према Универзалном коду производа, ISBN, или другој врсти SKU броја (преко Half.com, који је угашен 2017. године); и друге услуге. иБеј је раније нудио интернетске трансфере новца као део својих услуга (путем PayPal,[4] који је био подружница у потпуном власништву иБеја од 2002. до 2015).[5]

Историја

1990-те

Предузећ AuctionWeb је основано у Калифорнији 3. септембра 1995. године под руководсвом иранско-америчког програмера Пјера Омидијара, рођеног у Француској, као део веће личне странице.[6] Један од првих артикала који се продавао на AuctionWeb био је неисправни ласерски показивач за 14,83 долара. Зачуђен, Омидијар је контактирао победничког понуђивача да га пита да ли разуме да је ласерски показивач покварен; купац је објаснио: „Ја сам колекционар покварених ласерских показивача.”[7][8] То је убрзо постала прва онлајн аукцијска локација која је омогућала трансакције између људи, а популарност јој је брзо расла.[9]

Наводно, иБеј је био само хоби за Омидијара све док му пружалац интернет услуга није скренуо пажњу да ће морати да пређе на пословни рачун због великог промета на веб локацији. Месечно повећање цене са 30 на 250 долара навело га је да почне да наплаћује корисничке услуге иБеја, чему се корисници нису противили. Крис Агарпао је био први додатни запосленик иБеја у обради плаћања путем чекова.[10]

Џефри Скол је запослен као први нови председник компаније почетком 1996. У новембру 1996. платформа за е-трговину склопила је свој први уговор о лиценцирању са трећом страном, са компанијом званом Electronic Travel Auction, да употребу SmartMarket технологије за продају авионских карти и других путних производа. Раст је био феноменалан: од 250.000 аукција током целе 1996. до 200.000 само у јануару 1997.[11][6]

Компанија је званично променила назив своје сервиса из AuctionWeb у иБеј у септембру 1997. године, по Echo Bay Technology Group, Омидијаровој консултантској фирми. Назив домена echobay.com већ је преузела компанија за ископавање злата,[12] па га је Омидијар скратио на eBay.com.[13] Године 1997. компанија је добила 6,7 милиона долара финансирања од компаније за предузетнички капитал Benchmark Capital.[14]

Често понављану причу да је иБеј основан како би помогао Омидиjаровој вереници да тргује дозаторима за слаткише Пез, израдила је 1997. менаџерка за односе с јавношћу Мeри Лоу Сонг како би медијима дала причу од људског интереса привлачнију од Омидиjарове оригиналне визије „савршеног тржишта”.[15][6] Мит о дозатору за Пез изазвао је огроман публицитет и довео до експлозивног раног раста међу колекционарима играчака.

Лидер у категорији играчака брзо је постао Бини Бејбис произвођача Тај, Инк, играчке коју је најтеже наћи у продавницама. Док су међународни колекционари покушавали да употпуне своје Бини Бејби колекције, Тај је поставио своју прву веб локацију типа од бизниса до потрошача, мрежно место за трговање на секундарном тржишту на коме су људи могли да тргују својим Бини Бејби играчкама. Међутим, тај сајт је био претрпан листама које се нису могле сортирати, чиме је створена хитна потреба за ефикаснијим системом за онлине трговање.[16][17] Бини Бејбис је брзо постао доминантан производ на иБеју, чинећи 10% свих огласа 1997. године, јер су колекционари преферирали иБејово лако употребиво корисничко сучеље у потрази за специфичним Бини Бејби моделима.

Мег Витман је управни одбор запослио као председника и извршног директора иБеја у марту 1998. У то време, компанија је имала 30 запослених,[18] пола милиона корисника и приход од 4,7 милиона долара у Сједињеним Државама.[19]

Дана 21. септембра 1998. иБеј је постао јавно предузеће.[20] У одељку о факторима ризика годишњег извештаја који је 1998. године поднела америчка Комисија за хартије од вредности, Омидијар напомиње зависност иБеја од сталне снаге тржишта Бини Бејби производа.[16][21] Након што је иБеј постао јавно предузеће, и Омидијар и Скол су постали инстантни милијардери: циљ иБеја од 18 УСД по акцији занемарен је, јер је цена првог дана трговања отишла на 53,50 УСД.[22]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е „eBay, Inc. 2019 Annual Report (Form 10-K)” (PDF). ebayinc.com. eBay. јануар 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^ „Global Trade: 1. Finding International Items On eBay”. ebay.com. Архивирано из оригинала 27. 1. 2011. г. Приступљено 21. 4. 2011. „With sites in over 30 countries, eBay is the best place to find interesting and exotic items at discount prices from sellers around the World CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ „Seller fees & invoices”. eBay. Приступљено 8. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^ Suciu, Peter (18. 4. 2008). „Skype and PayPal – A Different Set of Rules”. All Business. Приступљено 23. 4. 2008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^ Borison, Rebecca (20. 7. 2015). „PayPal Spinoff Day Has Arrived -- What Does It Mean for Investors?”. TheStreet (на језику: енглески). Приступљено 1. 12. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^ а б в Cohen, Adam (2003). The Perfect StoreНеопходна слободна регистрација. Boston: Back Bay Books. ISBN 978-0-316-16493-1. 
  7. ^ „How did eBay start?”. about.com. Архивирано из оригинала 11. 05. 2016. г. Приступљено 26. 1. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^ Cohen, Adam (Adam Seth) (2002). The perfect store : inside eBay (1st изд.). Boston: Little, Brown and Co. ISBN 0-316-15048-7. OCLC 49887399. 
  9. ^ Bunnell, David (2001). „The eBay Business Model”. The ebay Phenomenon: Business Secrets Behind the World's Hottest Internet Company. John Wiley & Sons. стр. 71—81. ISBN 9780471436799. 
  10. ^ Cohen, Adam (16. 6. 2002). „The Perfect Store”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 22. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ page 36, The eBay Phenomenon by Elen Lewis publ2008 by Marshall Cavendish books
  12. ^ „Echobay Partners LTD”. Echobay.com. Архивирано из оригинала 04. 06. 2013. г. Приступљено 20. 1. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^ Mullen, Amy. „The history of ebay”. Happynews.com. Архивирано из оригинала 14. 08. 2013. г. Приступљено 24. 3. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^ Stross, Randall (29. 12. 2009). eBoys: The First Inside Account of Venture Capitalists at Work. Ballantine Books (May 29, 2001). стр. 28—29. ISBN 978-0-345-42889-9. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  15. ^ Berkun, Scott (27. 8. 2010). The Myths of Innovation. O'Reilly Media, Inc. стр. 6. ISBN 978-1-4493-8962-8. Приступљено 7. 9. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  16. ^ а б Bissonnette, Zac (март 2015). „The Efficient Market”. The Great Beanie Baby Bubble: Mass Delusion and the Dark Side of Cute. Penguin Books. стр. 122–125. ISBN 978-1591846024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  17. ^ Anne Vandermey (11. 3. 2015). „Lessons from the Great Beanie Babies Crash”. Fortune. Приступљено 11. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^ Thomas, Owen (8. 10. 2009). „eBay founder factchecks John McCain”. Valleywag. Архивирано из оригинала 9. 10. 2008. г. Приступљено 4. 3. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^ „The history of eBay: How the internet auctioneer rose to the top”. The Telegraph. 15. 4. 2011. Приступљено 28. 6. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^ „eBay Inc. – MSN Fact Sheet”. Moneycentral.hoovers.com. Архивирано из оригинала 9. 1. 2012. г. Приступљено 24. 3. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  21. ^ „Pierre M. Omidyar: The Web For The People”. Bloomburg BusinessWeek. 5. 12. 2004. Приступљено 17. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^ „eBay roars into public trading”. CNET. 

Литература

  • Cihlar, Christopher (2006). The Grilled Cheese Madonna and 99 Other of the Weirdest, Wackiest, Most Famous eBay Auctions Ever. Random House. ISBN 978-0-7679-2374-3. 
  • Cohen, Adam (2002). The Perfect Store: Inside eBay. Little, Brown & Company. ISBN 978-0-316-15048-4. 
  • Collier, Marsha (2009). eBay For Dummies (6th изд.). For Dummies. ISBN 978-0470497418. Архивирано из оригинала 19. 12. 2011. г. Приступљено 20. 1. 2012. 
  • Hillis, Ken and Michael Petit with Nathan Epley (2006). Everyday eBay: Culture, Collecting and Desire. Routledge. ISBN 978-0-415-97436-3. 
  • Jackson, Eric M. (2004). The PayPal Wars: Battles with eBay, the Media, the Mafia, and the Rest of Planet Earth. World Ahead Publishing. ISBN 978-0-9746701-0-2. 
  • Kent, Peter & Finlayson, Jill (2005). Fundraising on eBay. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-226248-3. 
  • Klink, Edward & Klink, Stephen (2005). Dawn of the eBay Deadbeats: True Tales of Treachery, Lies, and Fraud from the Dark Recesses of the World's Largest Online Auction Marketplace. Mooncusser Media. ISBN 978-0-9768372-1-3. 
  • Nissanoff, Daniel (2006). FutureShop: How the New Auction Culture Will Revolutionize the Way We Buy, Sell and Get the Things We Really Want. The Penguin Press. ISBN 978-1-59420-077-9. 
  • Spencer, Christopher Matthew (2006). The eBay Entrepreneur. Kaplan Publishing. ISBN 978-1-4195-8328-5. 
  • Walton, Kenneth (2006). FAKE: Forgery, Lies, & eBay. Simon Spotlight Entertainment. ISBN 978-1-4169-0711-4. 

Спољашње везе

Ибеј на Викимедијиној остави.
  • Званични веб-сајт
  • EBay на сајту Twitter
  • п
  • р
  • у
Предузећа индекса Nasdaq-100
  • Activision Blizzard
  • Adobe Inc.
  • Advanced Micro Devices
  • Alexion Pharmaceuticals
  • Align Technology
  • Alphabet
  • Amazon
  • AEP
  • Amgen
  • Analog Devices
  • Ansys
  • Apple
  • Applied Materials
  • ASML Holding
  • Atlassian
  • Autodesk
  • Automatic Data Processing
  • Baidu
  • Biogen
  • Booking Holdings
  • Broadcom Inc.
  • Cadence Design Systems
  • CDW
  • Cerner
  • Charter Communications
  • Check Point
  • Cintas
  • Cisco Systems
  • Cognizant
  • Comcast
  • Copart
  • Costco
  • CSX
  • Dexcom
  • DocuSign
  • Dollar Tree
  • eBay
  • Electronic Arts
  • Exelon
  • Facebook
  • Fastenal
  • Fiserv
  • Fox Corporation
  • Gilead Sciences
  • Idexx Laboratories
  • Illumina
  • Incyte
  • Intel
  • Intuit
  • Intuitive Surgical
  • JD.com
  • Keurig Dr Pepper
  • KLA Corporation
  • Kraft Heinz
  • Lam Research
  • Lululemon Athletica
  • Marriott International
  • Marvell Technology Group
  • Match Group
  • Maxim Integrated Products
  • MercadoLibre
  • Microchip Technology
  • Micron Technology
  • Microsoft
  • Moderna
  • Mondelez International
  • Monster Beverage
  • NetEase
  • Netflix
  • Nvidia
  • NXP Semiconductors
  • O'Reilly Auto Parts
  • Okta
  • Paccar
  • Paychex
  • PayPal
  • Peloton Interactive
  • PepsiCo
  • Pinduoduo
  • Qualcomm
  • Regeneron Pharmaceuticals
  • Ross Stores
  • Seagen
  • Sirius XM
  • Skyworks Solutions
  • Splunk
  • Starbucks
  • Synopsys
  • T-Mobile US
  • Tesla
  • Texas Instruments
  • Trip.com Group
  • Verisign
  • Verisk Analytics
  • Vertex Pharmaceuticals
  • Walgreens Boots Alliance
  • Workday
  • Xcel Energy
  • Xilinx
  • Zoom Video Communications
  • п
  • р
  • у
Градови
  • Кембел
  • Купертино
  • Ист Пало Алто
  • Фримонт
  • Лос Алтос
  • Лос Алтос Хилс
  • Лос Гатос
  • Менло Парк
  • Милпитас
  • Морган Хил
  • Маунтин Вју
  • Њуарк
  • Пало Алто
  • Редвуд Сити
  • Сан Хозе
  • Сан Матео
  • Санта Клара
  • Саратога
  • Санивејл
Колеџи и универзитети
  • Carnegie Mellon Silicon Valley
  • Cogswell Polytechnical College
  • De Anza College
  • Evergreen Valley College
  • Foothill College
  • International Technological University
  • Menlo College
  • Mission College
  • Ohlone College
  • Silicon Valley Technical Institute
  • National Hispanic University
  • Northwestern Polytechnic University
  • San Jose City College
  • San Jose State University
  • Silicon Valley University
  • Santa Clara University
  • Универзитет Станфорд
  • Универзитет Калифорније (Беркли)
  • University of California, Santa Cruz
Предузећа
(укључујући подружнице
и неутврђене компаније)
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • ISNI
  • VIAF
Државне
  • Норвешка
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Аустралија
Остале
  • Енциклопедија Британика
  • IdRef