Fibrat

U farmakologiji, fibrati su klasa amfifilnih karboksilnih kiselina. Oni se koriste za opseg metaboličkih poremećaja, uglavnom hiperholesterolemija (visok nivo holesterola), i stoga su hipolipidemijski agensi.

Članovi

Fibrati u čestoj upotrebi su:

Bezafibrat (e.g. Bezalip)
Ciprofibrat (e.g. Modalim)
Klofibrat (manje se koristi zbog nuspojava, e.g. žučno kamenje)
Gemfibrozil (e.g. Lopid)
Fenofibrat (e.g. TriCor)

Indikacije

Fibrati se koriste kao pomoćna terapija za mnoge forme hiperholesterolemije, obično u kombinaciji sa statinima.^[1] Klinička ispitivanja podržavaju njihovu primenu u obliku monoterapijskih agenasa. Fibrati redukuju broj nefatalnih srčanih udara, ali ne poboljšavaju sveukupan mortalitet, te se stoga koriste uglavnom kod pacijenata koji ne tolerišu statine.^[2]^[3]

Reference

^ Steiner G (2007). „Atherosclerosis in type 2 diabetes: a role for fibrate therapy?”. Diab Vasc Dis Res. 4 (4): 368—74. PMID 18158710. doi:10.3132/dvdr.2007.067.
^ Abourbih S, Filion KB, Joseph L, Schiffrin EL, Rinfret S, Poirier P, Pilote L, Genest J, Eisenberg MJ (2009). „Effect of fibrates on lipid profiles and cardiovascular outcomes: a systematic review”. Am J Med. 122 (10): 962.e1—962.e8. PMID 19698935. doi:10.1016/j.amjmed.2009.03.030.
^ Jun M; Foote C; Lv J; et al. (2010). „Effects of fibrates on cardiovascular outcomes: a systematic review and meta-analysis”. Lancet. 375 (9729): 1875—1884. doi:10.1016/S0140-6736(10)60656-3. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)