1942

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1939 1940 1941 1942 1943 1944 1945
1942 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:\|312px]]
[[Датотека:\|312px]]

1942. је била проста година.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Јануар

1. јануар — Потписана је Декларација Уједињених нација (26 влада, међу којима и југословенска избегличка) - први пут се помињу Уједињене нације.
2. јануар — Јапанци освојили Манилу, главни град Филипина.
2. јануар — Немачки заповедник у Србији под претњом смртне казне забранио скривање Јевреја и чување њихових ствари.
4. јануар — Мађарска војска и жандармерија разбили Први шајкашки НОП одред код Жабља, почињу репресалије према цивилима у Бачкој, чији је врхунац Новосадска рација.
6. јануар — Партизани извршили масакр већег броја цивила на пасјем гробљу у Колашину.
7. јануар — Почела је битка за Батан на Филипинима.
11. јануар — ЦК КПЈ и ВШ НОП одреда Југославије донели одлуку од стварању Добровољачке војске (нови назива штаба је ВШ НОП и ДВ Југославије).
11. јануар — Окончана Дражгошка битка код Шкофје Локе у Словенији - партизани се повукли након што су нанели губитке Немцима, који због тога пале село Дражгоше.
12. јануар — Слободан Јовановић је постављен на чело избегличке југословенске владе, уместо генерала Симовића (коме је кабинет отказао послушност а краљ поверење). Драгољуб Михаиловић је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства.
12. јануар — Делови Кордунашког НОП одреда заузели Војнић.
13. јануар — Декларација неких савезничких влада (и југословенске) о кажњавању ратних злочина.
14. јануар — Заједничка декларација Пољске, Чехословачке, Југославије и Грчке којим је установљен Планерски одбор Централне и источне Европе. Краљевина Југославија потписала Декларацију Уједињених нација о ратним злочинима.
15. јануар — Избегличке владе Југославије и Грчке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију (Балкански Савез).
15. јануар — 7. фебруар - "Друга непријатељска офанзива" у источној Босни, у две етапе: Романијско-бирчанска и Друга озренска операција; четници пропуштају немачке јединице, партизани избегли уништење.
19. јануар — Драгољуб Михаиловић унапређен у дивизијског генерала.
20. јануар — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања.
20. јануар — Бугарски 1. окупациони корпус (три дивизије) завршио окупацију дела Недићеве Србије (приближно југоисточна четвртина, до Крагујевца и К. Митровице), замењујући немачке снаге.
21. јануар — На станици Пјеновац, између Олова и Хан Пијеска, изненађено и погинуло 59 партизана Шумадијског батаљона 1. пролетерске и дела Романијског НОП одреда, међу њима и Славиша Вајнер Чича.
21. јануар — Ромелов Афрички корпус почиње контраофанзиву у Либији.
21 - 23. јануар - Новосадска рација - мађарски војници и жандари убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Бачкој.
22. јануар — Равногорски покрет проглашен од избегличке владе за Југословенску војску у отаџбини.
23. јануар — Почиње битка за Рабаул, која Јапанцима отвара Нову Гвинеју.
24. јануар — Избегличке владе Пољске и Чехословачке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију.
24. јануар — Анте Павелић основао Хрватски државни сабор (чланови именовани, саветодавна функција).
24. јануар — Партизани из Граца код Макарске извели прву акцију на мору, заробивши једрењак "Меркур" са 90 тона хране.
25. јануар — 10. мај - "Фочански период" - ЦК КПЈ и ВШ Народноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије се налазе у Фочи.
27. јануар — Игмански марш.
29. јануар — Посланик Ендре Бајчи-Жилински у спољнополитичком одбору мађарског парламента осудио насиље у Бачкој (Новосадска рација).
29. јануар — Почела Друга озренска операција, друга етапа Друге офанзиве.
29. јануар — Потписан уговор о савезу Велике Британије, СССР и Ирана, којим је регулисан боравак снага прве две државе у Ирану.
30. јануар — 1. фебруар - Разговори Јездимира Дангића (четничког команданта у источној Босни), Недића и немачких представника у Београду - обећавано па опозвано прикључење 17 срезова источне Босне Недићевој Србији.
31. јануар — Малајска кампања окончана јапанским заузећем полуострва.

Фебруар

1. фебруар — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
7. фебруар — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.
7—15. фебруар — Битка за Сингапур
8. фебруар — 21. април — Демјански џеп
9. фебруар — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.
10. фебруар — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“.
11—13. фебруар — Операција Керберус 1942.
12. фебруар — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне.
17. фебруар — На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије.
19. фебруар — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу.
20. фебруар — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.
27. фебруар — Битка у Јаванском мору

Март

1. март — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда.
9. март — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.
28. март — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.
31. март — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора.

Април

18. април — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
26. април — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи.

Мај

8. мај — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.
27. мај — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.

Јун

6. јун — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја.
8. јун — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале Сиднеј и Њукасл.
10. јун — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха.
10. јун — Почела је битка на Козари.
21. јун — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.

Јул

1. јул — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.
1—31. јул — Прва битка код Ел Аламејна
18. јул — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари.
23. јул — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета.

Август

7. август — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадалканал на Пацифику у Другом светском рату.
7—9. август — Битка за Тулаги, Гавуту и Танамбого
8—9. август — Битка код острва Саво
19. август — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте.
21. август — Битка на реци Тенару
24—25. август — Битка код источних Соломона

Септембар

12. септембар — Немачка подморница је торпедовалаа РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду.
12—14. септембар — Битка за Едсонов гребен

Октобар

11. октобар — Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље.

Новембар

4. новембар — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији.
8. новембар — Операција Бакља
10. новембар — Немачка је напала Вишијевску Француску након што је адмирал Франсоа Дарлан потписао споразум са Савезницима у северној Африци.
26. новембар — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије.
27. новембар — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.
30. новембар — Битка код Тасафаронге

Децембар

2. децембар — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.
12. децембар — Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушавајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград.

Рођења

Јануар

1. јануар — Корнелије Ковач, српски композитор и музичар (прем. 2022)
1. јануар — Божидар Николић, југословенски и српски редитељ, директор фотографије и сниматељ (прем. 2021)
4. јануар — Џон Маклохлин, енглески џез музичар (гитариста)
5. јануар — Звонко Богдан, српски певач
5. јануар — Озрен Боначић, хрватски ватерполиста и ватерполо тренер
8. јануар — Стивен Хокинг, енглески теоријски физичар, космолог и писац (прем. 2018)
10. јануар — Волтер Хил, амерички редитељ, сценариста и продуцент
17. јануар — Мухамед Али, амерички боксер, активиста и филантроп (прем. 2016)
21. јануар — Илија Лукић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2018)
25. јануар — Еузебио, португалски фудбалер (прем. 2014)

Фебруар

1. фебруар — Тери Џоунс, велшки глумац, писац, комичар, сценариста, редитељ и историчар (прем. 2020)
2. фебруар — Бо Хопкинс, амерички глумац (прем. 2022)
14. фебруар — Ендру Робинсон, амерички глумац
28. фебруар — Дино Зоф, италијански фудбалски голман и фудбалски тренер
28. фебруар — Брајан Џоунс, енглески музичар, најпознатији као оснивач и првобитни фронтмен групе The Rolling Stones (прем. 1969)

Март

2. март — Лу Рид, амерички музичар (прем. 2013)
6. март — Лео Мартин, српски певач
9. март — Џон Кејл, велшки музичар, композитор и музички продуцент
12. март — Ратко Младић, српски генерал
23. март — Ладо Лесковар, словеначки певач
23. март — Михаел Ханеке, аустријски редитељ и сценариста
25. март — Арета Френклин, америчка музичарка, најпознатија као соул певачица (прем. 2018)
27. март — Мајкл Јорк, енглески глумац.
28. март — Данијел Денет, амерички филозоф, писац и когнитивни научник (прем. 2024)
28. март — Џери Слоун, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2020)

Април

3. април — Марша Мејсон, америчка глумица и редитељка
9. април — Петар Надовеза, хрватски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
11. април — Бранко Рашовић, црногорски фудбалер
16. април — Френк Вилијамс, енглески бизнисмен, оснивач и власник Формула 1 тима Вилијамс (прем. 2021)
18. април — Јохен Ринт, аустријски аутомобилиста, возач Формуле 1 (прем. 1970)
24. април — Барбра Страјсенд, америчка певачица, глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња
27. април — Зоран Мароевић, српски кошаркаш (прем. 2019)
28. април — Александар Хрњаковић, српски глумац (прем. 2014)

Мај

3. мај — Вера Чаславска, чехословачка гимнастичарка (прем. 2016)
4. мај — Никола Стојановић, српски редитељ и сценариста (прем. 2021)
9. мај — Мирко Сандић, српски ватерполиста и ватерполо тренер (прем. 2006)
10. мај — Карл Даглас, јамајкански певач
12. мај — Драгољуб Велимировић, српски шахиста (прем. 2014)
20. мај— Дејвид Провал, амерички глумац
23. мај — Милутин Мркоњић, српски политичар и грађевински инжењер (прем. 2021)
26. мај — Мира Пеић, српска глумица

Јун

13. јун — Јелисавета Саблић, српска глумица
18. јун — Пол Макартни, енглески музичар и музички продуцент
18. јун — Роџер Иберт, амерички филмски критичар, новинар, сценариста и писац (прем. 2013)
20. јун — Зденка Вучковић, хрватска певачица (прем. 2020)
25. јун — Вилис Рид, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2023)
27. јун — Видосав Стевановић, српски књижевник, сценариста, драматург и публициста

Јул

1. јул — Женевјев Бижо, канадска глумица
9. јул — Ричард Раундтри, амерички глумац (прем. 2023)
10. јул — Мира Марковић, српска политичарка и социолошкиња, супруга Слободана Милошевића (прем. 2019)
10. јул — Рони Џејмс Дио, амерички музичар (прем. 2010)
10. јул — Сиксто Родригез, амерички музичар (прем. 2023)
13. јул — Харисон Форд, амерички глумац
14. јул — Хавијер Солана, шпански политичар
16. јул — Маргарет Корт, аустралијска тенисерка
17. јул — Кони Хокинс, амерички кошаркаш (прем. 2017)
18. јул — Ђакинто Факети, италијански фудбалер (прем. 2006)
24. јул — Крис Сарандон, амерички глумац
29. јул — Тони Сирико, амерички глумац (прем. 2022)

Август

1. август — Џери Гарсија, амерички музичар, најпознатији као гитариста и певач групе Grateful Dead (прем. 1995)
2. август — Изабела Аљенде, чилеанска књижевница
2. август — Илија Пантелић, југословенски и српски фудбалски голман (прем. 2014)
7. август — Тобин Бел, амерички глумац
7. август — Зигфрид Хелд, немачки фудбалер и фудбалски тренер
16. август — Џон Чалис, енглески глумац (прем. 2021)
18. август — Ратко Полич, словеначки глумац (прем. 2022)
21. август — Божидар Орешковић, хрватски глумац (прем. 2010)
22. август — Мира Адања Полак, српска новинарка и продуценткиња, истраживачица, ауторка и ТВ водитељка
23. август — Ненси Ричи, америчка тенисерка
25. август — Ђурђија Цветић, српска глумица (прем. 2015)

Септембар

3. септембар — Ал Џардин, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста и повремени певач групе The Beach Boys
5. септембар — Вернер Херцог, немачки редитељ, сценариста, продуцент, глумац и писац
8. септембар — Желимир Жилник, српски редитељ и сценариста
15. септембар — Бисера Велетанлић, српска певачица
25. септембар — Танасије Узуновић, српски глумац (прем. 2023)
28. септембар — Маршал Бел, амерички глумац
29. септембар — Феличе Ђимонди, италијански бициклиста (прем. 2019)
29. септембар — Ијан Макшејн, енглески глумац

Октобар

6. октобар — Брит Екланд, шведска глумица, модел и певачица
23. октобар — Мајкл Крајтон, амерички књижевник, сценариста, редитељ и продуцент (прем. 2008)
23. октобар — Мирослав Павловић, српски фудбалер (прем. 2004)
26. октобар — Зденко Руњић, хрватски композитор (прем. 2004)
26. октобар — Боб Хоскинс, енглески глумац (прем. 2014)

Новембар

1. новембар — Марсија Волас, америчка глумица и комичарка (прем. 2013)
1. новембар — Лари Флинт, амерички издавач (прем. 2021)
4. новембар — Рудолф Белин, хрватски фудбалер и фудбалски тренер
7. новембар — Џин Шримптон, енглески модел и глумица
15. новембар — Драган Зарић, српски глумац (прем. 2000)
16. новембар — Јагош Пурић, српски физичар и ректор Београдског универзитета (1998—2000) (прем. 2022)
17. новембар — Мартин Скорсезе, америчко-италијански редитељ, сценариста, продуцент, глумац и историчар филма
18. новембар — Линда Еванс, америчка глумица
19. новембар — Калвин Клајн, амерички модни дизајнер
20. новембар — Боб Ајнштајн, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент (прем. 2019)
20. новембар — Џо Бајден, амерички политичар, 46. председник САД
20. новембар — Норман Гринбаум, амерички музичар
24. новембар — Били Коноли, шкотски глумац и комичар
27. новембар — Џими Хендрикс, амерички музичар, најпознатији као гитариста (прем. 1970)

Децембар

3. децембар — Педро Роча, уругвајски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2013)
6. децембар — Петер Хандке, аустријски књижевник, преводилац, сценариста и редитељ
7. децембар — Жика Јелић, српски музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста ЈУ групе
14. децембар — Драго Млинарец, хрватски музичар
19. децембар — Милан Милутиновић, српски политичар, 2. председник Србије (1997—2002) (прем. 2023)
30. децембар — Фред Ворд, амерички глумац (прем. 2022)
30. децембар — Јанко Прунк, словеначки историчар и политичар