1905
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: |
|
| Године: |
|
 1905 на Викимедијиној остави. | |
| [[Датотека:|312px]] | |
| [[Датотека:|312px]] | |
1905 на Викимедијиној остави.
1905. је била проста година.
Догађаји
Јануар
Фебруар
- 27. фебруар — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.
Март
- 9. март — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета.
- 23. март — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка.
Април
- 2. април — Отворен је железнички тунел испод Алпа "Симплон" којим је Швајцарска повезана са Италијом.
- 4. април — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи.
Мај
- 28. мај — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту.
Јун
- 7. јун — Норвешки парламент је распустио Унију Шведске и Норвешке.
- 27. јун — Морнари Црноморске флоте су се побунили против својих официра и преузели бојни брод Потемкин.
Јул
Август
Септембар
- 5. септембар — Миром у Портсмуту, уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат.
- 27. септембар — Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E = mc2.
Октобар
- 26. октобар — Шведска је по споразуму у Карлштаду признала независност по Норвешке са краљем Хоконом VII.
- 26. октобар — Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину).
Новембар
- 28. новембар — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.
Децембар
- 9. децембар — Представнички дом Француске је усвојио закон о одвајању државе од цркве.
- 19. децембар — Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.
Датум непознат
- Википедија:Непознат датум — Основана Ликовна колонија Сићево
Рођења
Март
- 19. март — Алберт Шпер, немачки архитекта и политичар
Мај
- 16. мај — Хенри Фонда, амерички глумац. († 1982)
Јун
- 21. јун — Жан Пол Сартр, француски књижевник
Август
- 16. август — Марија Октјабрскаја, прва од само две жене тенкиста које су одликоване титулом Хероја Совјетског Савеза (прем. 1944)
Септембар
- 3. септембар — Карл Дејвид Андерсон, амерички физичар
- 18. септембар — Грета Гарбо, шведско-америчка глумица
Децембар
- 7. децембар — Џерард Кајпер, америчко-холандски астроном
Смрти
Фебруар
- 1. фебруар — Освалд Ахенбах, немачки сликар (* 1827)
Март
Април
- 8. април — Јосип Јурај Штросмајер, хрватски католички бискуп и политичар
Нобелове награде
- Физика — Филип Едуард Антон фон Ленард
- Хемија — Адолф фон Бајер
- Медицина — Роберт Кох
- Књижевност — Хенрик Сјенкјевич
- Мир — Берта Софија Фелиситас Баронин фон Сутнер, рођена као грофица Кински од Шиника и Тетауа (Аустрија)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
- п
- р
- у
Датуми и месеци у години
Слично:
Нормативна контрола: Државне  |
|
|---|
