9. октобар

9. октобар (9.10.) је 282. дан у години по грегоријанском календару (283. у преступној години). До краја године има још 83 дана.

Догађаји

• 1621 — Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске.
• 1701 — У Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат, основан Универзитет Јејл.
• 1806 — Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у ком је поражена уз тешке територијалне губитке.
• 1915 — Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд.
• 1934 — Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу.
• 1940 — Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију.
• 1944 — Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.
• 1949 — Отворен је фудбалски стадион ЈНА.
• 1962 — Уганда стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.
• 1963 — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је велики одрон изазвао велики талас који је надвисио брану Вајонт код Лонгаронеа, у североисточној Италији.
• 1970 — У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије.
• 1975 — Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову награду за мир.
• 1983 — У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје.
• 1992 — У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану.
• 1997 —
  • Више од 200 људи погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко.
  • Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Петар Свидлер.
• 1998 — Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима.
• 2001 — Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике.
• 2002 — Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг.
• 2009 —
  • Норвешки Нобелов Комитет је објавио да је 44. амерички председник Барак Обама лауреат Нобелове награде за мир те године.
  • Извршен покушај атентата на Малалу Јусуфзаи, девојчицу борца за право на школовање женске деце.

Рођења

• 1201 — Робер де Сорбон, француски теолог, оснивач универзитета Сорбона. (прем. 1274)
• 1261 — Динис Португалски, краљ Португалије. (прем. 1325)
• 1757 — Шарл X, француски краљ. (прем. 1836)
• 1788 — Јожеф Кошич, словеначки песник, историчар и свештеник (прем. 1867)
• 1835 — Камиј Сен-Санс, француски композитор и клавирски виртуоз. (прем. 1921)
• 1852 — Херман Емил Фишер немачки хемичар, добитник је Нобелове награде за хемију (1902). (прем. 1919)
• 1854 — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (прем. 1935)
• 1859 — Алфред Драјфус, француски официр. (прем. 1935)
• 1873 — Карл Шварцшилд, немачки астрофизичар и астроном. (прем. 1916)
• 1874 — Николај Рерих, руски сликар, филозоф, научник и писац. (прем. 1947)
• 1879 — Макс фон Лауе, немачки физичар. (прем. 1960)
• 1888 — Николај Бухарин, руски политичар и писац. (прем. 1938)
• 1892 — Иво Андрић, српски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (прем. 1975)
• 1895 — Властимир Павловић Царевац, српски музичар, најпознатији као виолиниста и диригент. (прем. 1965)
• 1906 — Леополд Седар Сенгор, афрички политичар. (прем. 2001)
• 1907 — Жак Тати, француски режисер, глумац и сценариста. (прем. 1982)
• 1907 — Хорст Весел, нацистички војник, аутор химне Нацистичке партије. (прем. 1930)
• 1914 — Драгиша Ивановић инжењер, професор, ректор Београдског универзитета, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, народни херој Југославије. (прем. 2001)
• 1917 — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. (прем. 2000)
• 1922 — Олга Гиљот, кубанска певачица. (прем. 2010)
• 1936 — Јелена Генчић, југословенска и српска рукометашица, тенисерка и тениска тренеркиња. (прем. 2013)
• 1938 — Хајнц Фишер, аустријски политичар.
• 1940 — Џон Ленон, енглески музичар. (прем. 1980)
• 1947 — Франс Гал, француска музичарка. (прем. 2018)
• 1950 — Џоди Вилијамс, америчка политичарка.
• 1950 — Макса Ћатовић, српски музички и филмски продуцент.
• 1953 — Тони Шалуб, амерички глумац.
• 1954 — Скот Бакула, амерички глумац.
• 1958 — Срђан Шапер, српски музичар, глумац и маркетиншки стручњак, члан група Идоли и ДПД.
• 1959 — Борис Немцов, руски политичар. (прем. 2015)
• 1964 — Гиљермо дел Торо, мексички редитељ, глумац, сценариста и писац.
• 1966 — Дејвид Камерон, британски политичар, 75. премијер Уједињеног Краљевства.
• 1969 — Пи Џеј Харви, енглеска музичарка.
• 1969 — Стив Маквин, енглески редитељ, сценариста, продуцент и визуелни уметник.
• 1974 — Чедомир Антић, српски историчар и политички активиста.
• 1975 — Марк Видука, аустралијски фудбалер.
• 1979 — Крис О'Дауд, ирски глумац и комичар.
• 1979 — Брандон Раут, амерички глумац.
• 1990 — Борис Вапенски, српски ватерполиста.
• 1991 — Олександр Липовиј, украјински кошаркаш.
• 1996 — Бела Хадид, амерички модел.^[1]

Смрти

• 1047 — Папа Климент II, католички папа.
• 1273 — Елизабета Баварска, краљица Немачке. (рођ. 1227)
• 1390 — Хуан I од Кастиље, краљ Кастиље. (рођ. 1358)
• 1562 — Габријеле Фалопио, италијански хирург, анатом и ботаничар. (рођ. 1523)
• 1831 — Јоанис Каподистријас, председник Грчке. (рођ. 1776)
• 1934 — Александар I Карађорђевић, југословенски краљ. (рођ. 1888)
• 1934. — Луј Барту, француски политичар. (рођ. 1862.)
• 1943 — Питер Земан, холандски физичар (рођ. 1865)
• 1958 — Папа Пије XII, католички папа. (рођ. 1876)
• 1967 — Ернесто Че Гевара, аргентински револуционар. (рођ. 1928)
• 1967. — Јозеф Пилатес, немачки спортиста. (рођ. 1883)
• 1972 — Миријам Хопкинс, америчка глумица. (рођ. 1902)
• 1974 — Оскар Шиндлер, чешко-немачки предузетник, спашавао Јевреје током холокауста. (рођ. 1908)
• 1978 — Жак Брел, француски шансоњер и композитор. (рођ. 1929)
• 1988 — Феликс Ванкел, немачки инжењер и проналазач. (рођ. 1902)
• 1996 — Александар Поповић, српски књижевник. (рођ. 1929)
• 2002 — Сава Мрмак, југословенски телевизијски редитељ. (рођ. 1929)
• 2004 — Жак Дерида, француски филозоф, један од најутицајнијих филозофа крајем XX века. (рођ. 1930)
• 2006 — Рејмонд Нурда, амерички бизнисмен. (рођ. 1924)
• 2006. — Пол Хантер, енглески играч снукера. (рођ. 1978)
• 2013 — Милан Матуловић, шаховски велемајстор, државни првак, репрезентативац. (рођ. 1935)
• 2014 — Борис Бузанчић, хрватски глумац и политичар. (рођ. 1929)
• 2016 — Анджеј Вајда, пољски филмски режисер, продуцент и сценариста. (рођ. 1926)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
• Национални дан давања у Србији

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

1. ^ Editors of Chase's (30. 9. 2018). Chase's Calendar of Events 2019: The Ultimate Go-to Guide for Special Days, Weeks and Months. Rowman & Littlefield. стр. 504. ISBN 978-1-64143-264-1. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)