Timozin α1

Protimozin, alfa
NMR struktura timozina alfa-1. PDB 2l9i[1]
Dostupne strukture
2L9I​
Identifikatori
Simboli PTMA; TMSA
Vanjski ID OMIM: 188390 MGI: 97803 HomoloGene: 130496 GeneCards: PTMA Gene
Ontologija gena
Celularna komponenta • jedro
• jedarce
• citoplazma
Biološki proces • transkripcija, DNK-zavisna
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 5757 100504173
Ensembl ENSG00000187514 ENSMUSG00000026238
UniProt P06454 P26350
RefSeq (mRNA) NM_001099285.1 XM_003085343.2
RefSeq (protein) NP_001092755.1 XP_003085391.1
Lokacija (UCSC) Chr 2:
232.57 - 232.58 Mb		 Chr 1:
86.53 - 86.53 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Timozin α1 je peptidni fragment izveden iz protimozina alfa, proteina koji je kod ljudi kodira PTMA genom.[2]

Funkcija

Thimozin α1 je glavna komponenta timozinske frakcije 5, koja je odgovorna za aktivnost tog preparata u obnavljanju imunske funkcije kod životinja bez grudne žlezde. To je bio prvi kompletno sekvencirani i sintetisani peptid iz timozinske frakcije 5. Za razliku od β timozina, sa kojim nije genetički i hemijski srodan, timozin α1 se formira kao fragment sa 28 aminokiselina, iz dužeg prekursora sa 113 aminokiselina, protimozina α.[3] On pospešuje ćelijski posredovanu imunost kod ljudi kao i eksperimentalnih životinja.[4]

Terapeutska primena

Timozin α1 je odobren u 35 zemalja za lečenje Hepatitisa B i C, kao i za upotrebu sa vakcinama za pojačavanje imunskog responsa u treatmentu drugih bolesti.[5][6]

Reference

  1. ^ Elizondo-Riojas, M. A.; Chamow, S. M.; Tuthill, C. W.; Gorenstein, D. G.; Volk, D. E. (2011). „NMR structure of human thymosin alpha-1”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 416 (3–4): 356—361. PMID 22115779. doi:10.1016/j.bbrc.2011.11.041. 
  2. ^ Manrow RE, Leone A, Krug MS, Eschenfeldt WH, Berger SL (1992). „The human prothymosin alpha gene family contains several processed pseudogenes lacking deleterious lesions”. Genomics. 13 (2): 319—31. PMID 1612591. doi:10.1016/0888-7543(92)90248-Q. 
  3. ^ Garaci E (2007). „Thymosin alpha1: a historical overview”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 1112: 14—20. PMID 17567941. doi:10.1196/annals.1415.039. 
  4. ^ Wara DW, Goldstein AL, Doyle NE, Ammann AJ (1975). „Thymosin activity in patients with cellular immunodeficiency”. N. Engl. J. Med. 292 (2): 70—4. PMID 1078552. doi:10.1056/NEJM197501092920204. 
  5. ^ Garaci E; Favalli C; Pica F; et al. (2007). „Thymosin alpha 1: from bench to bedside”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 1112: 225—34. PMID 17600290. doi:10.1196/annals.1415.044. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  6. ^ Goldstein AL, Goldstein AL (2009). „From lab to bedside: emerging clinical applications of thymosin alpha 1”. Expert Opin Biol Ther. 9 (5): 593—608. PMID 19392576. doi:10.1517/14712590902911412. 

Literatura

  • Martini PG, Katzenellenbogen BS (2003). „Modulation of estrogen receptor activity by selective coregulators.”. J. Steroid Biochem. Mol. Biol. 85 (2-5): 117—22. PMID 12943695. doi:10.1016/S0960-0760(03)00207-3. 
  • Barcia MG; Castro JM; Jullien CD; et al. (1992). „Prothymosin alpha is phosphorylated by casein kinase-2.”. FEBS Lett. 312 (2-3): 152—6. PMID 1426245. doi:10.1016/0014-5793(92)80924-6. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  • Baxevanis CN; Thanos D; Reclos GJ; et al. (1992). „Prothymosin alpha enhances human and murine MHC class II surface antigen expression and messenger RNA accumulation.”. J. Immunol. 148 (7): 1979—84. PMID 1545115. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  • Gallego R; Rosón E; García-Caballero T; et al. (1992). „Prothymosin alpha expression in lymph nodes and tonsils: an optical and ultrastructural study.”. Acta Anat (Basel). 143 (3): 219—22. PMID 1632187. doi:10.1159/000147251. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  • Cordero OJ; Sarandeses CS; López JL; et al. (1992). „Prothymosin alpha enhances interleukin 2 receptor expression in normal human T-lymphocytes.”. Int. J. Immunopharmacol. 13 (8): 1059—65. PMID 1814846. doi:10.1016/0192-0561(91)90156-2. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  • Watts JD, Cary PD, Sautiere P, Crane-Robinson C (1990). „Thymosins: both nuclear and cytoplasmic proteins.”. Eur. J. Biochem. 192 (3): 643—51. PMID 2209614. doi:10.1111/j.1432-1033.1990.tb19271.x. 
  • Eschenfeldt WH, Manrow RE, Krug MS, Berger SL (1989). „Isolation and partial sequencing of the human prothymosin alpha gene family. Evidence against export of the gene products.”. J. Biol. Chem. 264 (13): 7546—55. PMID 2708378. 
  • Gómez-Márquez J; Segade F; Dosil M; et al. (1989). „The expression of prothymosin alpha gene in T lymphocytes and leukemic lymphoid cells is tied to lymphocyte proliferation.”. J. Biol. Chem. 264 (15): 8451—4. PMID 2785990. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  • Goodall GJ, Dominguez F, Horecker BL (1987). „Molecular cloning of cDNA for human prothymosin alpha.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 83 (23): 8926—8. PMC 387046 Слободан приступ. PMID 3466166. doi:10.1073/pnas.83.23.8926. 
  • Eschenfeldt WH, Berger SL (1987). „The human prothymosin alpha gene is polymorphic and induced upon growth stimulation: evidence using a cloned cDNA.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 83 (24): 9403—7. PMC 387146 Слободан приступ. PMID 3467312. doi:10.1073/pnas.83.24.9403. 
  • Panneerselvam C, Haritos AA, Caldarella J, Horecker BL (1987). „Prothymosin alpha in human blood.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 84 (13): 4465—9. PMC 305110 Слободан приступ. PMID 3474615. doi:10.1073/pnas.84.13.4465. 
  • Pan LX; Haritos AA; Wideman J; et al. (1986). „Human prothymosin alpha: amino acid sequence and immunologic properties.”. Arch. Biochem. Biophys. 250 (1): 197—201. PMID 3532956. doi:10.1016/0003-9861(86)90717-4. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  • Kubota S, Adachi Y, Copeland TD, Oroszlan S (1995). „Binding of human prothymosin alpha to the leucine-motif/activation domains of HTLV-I Rex and HIV-1 Rev.”. Eur. J. Biochem. 233 (1): 48—54. PMID 7588773. doi:10.1111/j.1432-1033.1995.048_1.x. 
  • Garcia-Caballero T; Dominguez F; Roson E; et al. (1994). „Distribution of prothymosin alpha in rat and human adrenal cortex.”. Anat. Rec. 239 (1): 88—94. PMID 7913591. doi:10.1002/ar.1092390110. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  • Szabo P; Panneerselvam C; Clinton M; et al. (1993). „Prothymosin alpha gene in humans: organization of its promoter region and localization to chromosome 2.”. Hum. Genet. 90 (6): 629—34. PMID 7916742. doi:10.1007/BF00202480. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  • Maruyama K, Sugano S (1994). „Oligo-capping: a simple method to replace the cap structure of eukaryotic mRNAs with oligoribonucleotides.”. Gene. 138 (1-2): 171—4. PMID 8125298. doi:10.1016/0378-1119(94)90802-8. 
  • Tsitsiloni OE; Stiakakis J; Koutselinis A; et al. (1993). „Expression of alpha-thymosins in human tissues in normal and abnormal growth.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 90 (20): 9504—7. PMC 47597 Слободан приступ. PMID 8415730. doi:10.1073/pnas.90.20.9504. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  • Sburlati AR; De La Rosa A; Batey DW; et al. (1993). „Phosphorylation of human and bovine prothymosin alpha in vivo.”. Biochemistry. 32 (17): 4587—96. PMID 8485135. doi:10.1021/bi00068a015. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  • Rubtsov IuP; Vartapetian AB (1996). „[New intronless members of human prothymosin alpha genes]”. Mol. Biol. (Mosk.). 29 (6): 1320—5. PMID 8592501. 

Vidi još

  • p
  • r
  • u
Endokrine
žlezde
Hipotalamusno-
hipofizni
Hipotalamus
Posteriorno hipofizni
Anteriorno hipfizni
Nadbubrežna osovina
Tiroidna osovina
Gonadalna osovina
Druge endokrine
žlezde
Neendokrine
žlezde

M: END

anat/phys/devp/horm/cell

noco(d)/cong/tumr, sysi/epon

proc, lek (A10/H1/H2/H3/H5)