Barbara Maklintok

Barbara Maklintok
Rođen	16. jun 1902. Hartford, Konektikat SAD
Umro	2. septembar 1992. Huntington, Njujork SAD
Nacionalnost	Američka
Polja	Citogenetika
Institucije	Univerzitet Misurija Kold Spring Harbor laboratorija
Alma mater	Kornel univerzitet
Poznat po	Rad na genetičkoj strukturi kukuruza
Značajna priznanja	Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu (1983)

Barbara Maklintok (engl. Barbara McClintock; 16. jun 1902 — 2. septembar 1992) je dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 1983.^[1] Ona je bila američka naučnica i jedan od najistaknutijih citogenetičara. Maklintok je doktorirala botaniku na Kornel univerzitetu 1927, gde je bila lider u razvoju citogenetike kukuruza. To polje je ostalo u fokusu njenih istraživanja tokom ostatka karijere. Od kasnih 1920-tih, Maklintok je izučavala hromozome i kako se oni menjaju tokom reprodukcije kukuruza. Njen rad je bio revolucionaran. Ona je razvila tehnike za vizuelizaciju hromozoma kukuruza i koristila mikroskopsku analizu da demonstrira mnoge fundamentalne genetičke ideje, uključujuči genetičku rekombinaciju putem krosing-overa tokom mejoze — mehanizam kojim hromozomi razmenjuju informacije. Ona je proizvela prvu genetičku mapu kukuruza, povezujući regione hromozoma sa fizičkim karakteristikama, i demonstrirala uloge telomera i centromera, regiona hromozoma koji su važni za konzervaciju genetičke informacije. Ona je bila priznata kao jedna od najboljih u svom polu, nagrađena prestižnim stipendijama, i izabrana za člana Nacionalne akademije nauka SAD 1944.

Tokom 1940-tih i 1950-tih, Maklintok je otkrila transpoziciju i koristila je da pokaže kako su geni odgovorni za fizičke karakteristike. Ona je razvila teorije kojima se objašnjava represija ili ekspresija genetičke informacije sa jedne generacije kukuruza na sledeću. Naišavši na skepticizam u pogledu njenih istraživanja i njihovih implikacija, ona je prestala da objavljuje svoje nalaze 1953. Maklintok je bazirala svoje poglede na naučnoj osnovi umesto predrasuda.^[2]

Tokom kasnijeg perioda, ona je sprovela ekstenzivna ispitivanja citogenetike i etnobotanike kukuruznih rasa iz Južne Amerika. Maklintokova istraživanja su bila šire prihvaćena tokom 1960-tih i 1970-tih, kada je pokazano da mehanizmi genetičke promene i regulacije, koje je ona demonstrirala na kukuruzu 1940-tih i 1950-tih, imaju opšti značaj. Nagrade i priznanja za njen doprinos polju su usledile, uključujući Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 1983. za otkriće genetičke transpozicije. Ona je jedina žena koja je samostalno primila ovu nagradu u toj kategoriji.^[3]

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Barbara Maklintok na Vikimedijinoj ostavi.