Žil Borde

Žil Borde
Lični podaci
Puno imeŽil Žan Baptist Vensan Borde
Datum rođenja(1870-06-13)13. jun 1870.
Mesto rođenjaSoanji, Belgija
Datum smrti6. april 1961.(1961-04-06) (90 god.)
Mesto smrtiBrisel, Belgija
Naučni rad
PoljeBiologija Imunologija
NagradeNobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1919.

Žil Žan Baptist Vensan Borde (franc. Jules Jean Baptiste Vincent Bordet; 13. jun 1870 — 6. april 1961) je bio belgijski imunolog i mikrobiolog. Rod bakterija Bordetella nazvan je po njemu. Dodeljena mu je Nobelova nagrada za otkrića u vezi imunog sistema 1919. Preminuo je 6. aprila 1961. godine.[1]

Biografija

Bordeje rođen u belgijskom gradu Soinji. Završio je univerzitet u Briselu 1892, a počeo da radi na Pasterovom institutu u Parizu 1894. u laboratoriji Ilije Mečnikova.

Karijera

Godine 1895. Borde je otkrio da je bakteriolitički efekat stečenih specifičnih antitela značajno poboljšan prisustvom urođenih komponenti seruma koje je nazvao alekine (ali koje su sada poznate kao komplement). Četiri godine kasnije, 1899. godine, opisao je sličan destruktivni proces koji uključuje komplement, "hemolizu", u kojoj su strane crvene krvne ćelije pukle ili "lizirane" nakon izlaganja imunskom serumu. Godine 1900. napustio je Pariz da bi osnovao Institut Pasteur u Briselu, ali je nastavio da intenzivno radi na mehanizmima koji su uključeni u akciju komplementa. Ove studije su postale osnova za metode ispitivanja komplementa-fiksacije koje su omogućile razvoj seroloških testova za sifilis (konkretno, razvoj Vaserman testa August fon Vaserman). Ista tehnika se danas koristi u serološkom testiranju za bezbroj drugih bolesti. Postao je profesor bakteriologije na Univerzitetu u Briselu 1907. godine.

Nagrade i počasti

U martu 1916. izabran je za stranog člana Kraljevskog društva[2], a 1930. je održao svoje Krunijansko predavanje[3]. U ovom predavanju, Borde je takođe zaključio da bakteriofagi, "nevidljivi virusi" koji ubijaju bakterije, koje je otkrio Felik d'Herelle, nisu postojali i da su se bakterije uništile upotrebom procesa autolize. Ova teorija propala je 1941. godine, kada je Ruska objavila prve elektronske mikroskopske slike bakteriofaga[4]. Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu dodeljena mu je 1919. godine za njegova otkrića vezana za imunitet. Borde je umro 1961. godine i pokopan je na groblju Iksel u Briselu.

Godine 1919, Član Kraljevske akademije za nauku, pisma i likovne umetnosti u Belgiji.[5]

Železnička stanica Borde u Briselu dobila je ime po njemu.

Reference

  1. ^ Jules Bordet (на језику: енглески), 14. 2. 2019, Приступљено 7. 4. 2019 
  2. ^ „Jules Jean Baptiste Vincent Bordet, 1870-1961”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society (на језику: енглески). 8: 18—25. новембар 1962. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.1962.0002. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ Catalogue of the scientific books in the library of the Royal Society : general catalogue. London :: Printed by Spottiswoode & Co.,. 1883. 
  4. ^ Häusler, Thomas (2006). Viruses vs. superbugs : a solution to the antibiotics crisis?. London: Macmillan. ISBN 978-1-4039-8764-8. OCLC 62804701. 
  5. ^ Mémoires couronnés et autres mémoires publiés par l'Académie royale des sciences, des lettres et des beaux-arts de Belgique. Bruxelles :: F. Hayez,. 1858. 

Spoljašnje veze

Žil Borde на Викимедијиној остави.
  • п
  • р
  • у
1900-e
1910-e
  • 1910. Албрехт Косел
  • 1911. Алвар Гулстранд
  • 1912. Алексис Карел
  • 1913. Шарл Робер Рише
  • 1914. Роберт Барањ
  • 1919. Жил Борде
  • 1920-e
  • 1920. Аугуст Крог
  • 1922. Арчибалд Вивијан Хил и Ото Фриц Мајерхоф
  • 1923. Фредерик Бантинг и Џон Џејмс Ричард Маклауд
  • 1924. Вилем Ајнтховен
  • 1926. Јоханес Фибигер
  • 1927. Јулијус Вагнер-Јаурег
  • 1928. Шарл Никол
  • 1929. Кристијан Ајкман и сер Фредерик Гауланд Хопкинс
  • 1930-e
  • 1930. Карл Ландштајнер
  • 1931. Ото Варбург
  • 1932. Сер Чарлс Скот Шерингтон и Едгар Даглас Адријан
  • 1933. Томас Хант Морган
  • 1934. Џорџ Хојт Випл, Џорџ Ричардс Мајнот и Вилијам Пари Мерфи
  • 1935. Ханс Спеман
  • 1936. Сер Хенри Халет Дејл и Ото Леви
  • 1937. Алберт Сент Ђерђи
  • 1938. Корнеј Хејманс
  • 1939. Герхард Домаг
  • 1940-e
  • 1943. Хенрик Дам и Едвард Аделберт Дојзи
  • 1944. Џозеф Ерлангер и Херберт Спенсер Гасер
  • 1945. Сер Александер Флеминг, Ернст Борис Чејн и сер Хауард Волтер Флори
  • 1946. Херман Џозеф Мјулер
  • 1947. Карл Фердинанд Кори, Герти Кори и Бернард Алберт Хусеј
  • 1948. Паул Херман Милер
  • 1949. Валтер Хес и Антонио Мониц
  • 1950-e
  • 1950. Едвард Калвин Кендал, Тадеуш Риштејн и Филип Шоволтер Хенч
  • 1951. Макс Тајлер
  • 1952. Селман Ваксман
  • 1953. Ханс Адолф Кребс и Фриц Алберт Липман
  • 1954. Џон Френклин Ендерс, Томас Хакл Велер и Фредерик Чапман Робинс
  • 1955. Аксел Хуго Теодор Теорел
  • 1956. Андре Курнанд, Вернер Форсман и Дикинсон В. Ричардс
  • 1957. Данијел Бове
  • 1958. Џорџ Велс Бидл, Едвард Лори Тејтум и Џошуа Ледерберг
  • 1959. Северо Очоа и Артур Корнберг
  • 1960-e
  • 1960. Сер Френк Макфарлан Бернет и Питер Брајан Медавар
  • 1961. Ђерђ фон Бекеши
  • 1962. Франсис Хари Комптон Крик, Џејмс Дјуи Вотсон и Морис Хју Фредерик Вилкинс
  • 1963. Сер Џон Кару Еклс, Алан Лојд Хоџкин и Ендру Хаксли
  • 1964. Конрад Блок и Феодор Линен
  • 1965. Франсоа Жакоб, Андре Луоф и Жак Моно
  • 1966. Пејтон Раус и Чарлс Б. Хагинс
  • 1967. Рагнар Гранит, Халдан Кефер Хартлајн и Џорџ Волд
  • 1968. Роберт В. Холи, Хар Гобинд Корана и Маршал В. Ниренберг
  • 1969. Макс Делбрик, Алфред Херши и Салвадор Е. Лурија
  • 1970-e
  • 1970. Бернард Кац, Улф фон Ојлер и Џулијус Акселрод
  • 1971. Ерл В. Садерланд Млађи
  • 1972. Џералд М. Еделман и Родни Р. Портер
  • 1973. Карл фон Фриш, Конрад Лоренц и Николас Тинберген
  • 1974. Алберт Клод, Кристијан де Дуве и Џорџ Е. Паладе
  • 1975. Дејвид Балтимор, Ренато Дулбеко и Хауард Мартин Темин
  • 1976. Барук С. Блумберг и Данијел Карлтон Гајдусек
  • 1977. Роже Гијмен, Ендру В. Шали и Розалин Јалоу
  • 1978. Вернер Арбер, Данијел Нејтанс и Хамилтон О. Смит
  • 1979. Алан М. Кормак и Годфри Н. Хаунсфилд
  • 1980-e
  • 1980. Барух Бенасераф, Жан Досе и Џорџ Д. Снел
  • 1981. Роџер В. Спери, Дејвид Х. Хјубел и Торстен Н. Визел
  • 1982. Суне Бергстром, Бент И. Самуелсон и Џон Р. Вејн
  • 1983. Барбара Маклинток
  • 1984. Нилс К. Јерн, Жорж Ј. Ф. Келер и Сезар Милстајн
  • 1985. Мајкл С. Браун и Џозеф Л. Голдстајн
  • 1986. Стенли Коен и Рита Леви-Монталчини
  • 1987. Сусуму Тонегава
  • 1988. Сер Џејмс В. Блек, Гертруда Елајон и Џорџ Х. Хичингс
  • 1989. Џ. Мајкл Бишоп и Харолд Е. Вармус
  • 1990-e
  • 1990. Џозеф Е. Мари и Е. Донал Томас
  • 1991. Ервин Нехер и Берт Сакман
  • 1992. Едмонд Х. Фишер и Едвин Г. Кребс
  • 1993. Ричард Џ. Робертс и Филип А. Шарп
  • 1994. Алфред Г. Гилман и Мартин Родбел
  • 1995. Едвард Б. Луис, Кристијана Нислајн-Фолхард и Ерик Ф. Вајсхаус
  • 1996. Питер Ц. Доерти и Ролф М. Цинкернагел
  • 1997. Стенли Б. Прузинер
  • 1998. Роберт Ф. Ферчгот, Луис Игнаро и Ферид Мурад
  • 1999. Гинтер Блобел
  • 2000-e
  • 2000. Арвид Карлсон, Пол Грингард и Ерик Р. Кандел
  • 2001. Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант и Сер Пол М. Нерс
  • 2002. Сидни Бренер, Х. Роберт Хорвиц и Џон Е. Салстон
  • 2003. Пол Лотербер и Сер Питер Менсфилд
  • 2004. Линда Б. Бак и Ричард Аксел
  • 2005. Бари Џ. Маршал и Робин Ворен
  • 2006. Ендру Фајер и Крејг Мело
  • 2007. Марио Капеки, Сер Мартин Еванс и Оливер Смитиз
  • 2008. Харалд цур Хаузен, Франсоаз Баре Синуси и Лик Монтањије
  • 2009. Елизабет Блекберн, Керол Грајдер и Џек Шостак
  • 2010-e2020-e
    • п
    • р
    • у
    Добитници Нобелове награде 1919.
    Хемија
    • Ниједан
    Књижевност
    Мир
    Физика
    Физиологија или медицина
    • Жил Борде (Белгија)
    Нормативна контрола Уреди на Википодацима
    Међународне
    • FAST
    • ISNI
    • VIAF
      • 2
    • WorldCat
    Државне
    • Француска
    • BnF подаци
    • Немачка
    • Израел
    • Белгија
      • 2
    • Сједињене Државе
    • Чешка
      • 2
    • Холандија
    • Португалија
    Академске
    • CiNii
    • Leopoldina
    Остале
    • Енциклопедија Британика
    • SNAC
    • IdRef