2007

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1980-е 1990-е 2000-е 2010-е 2020-е
Године:	2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
2007 на Викимедијиној остави.

[[Датотека:\|312px]]

2007. је била проста година.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Јануар

1. јануар — Бугарска и Румунија приступиле Европској унији.
- Ирски језик постао званични језик ЕУ, као и језици нових чланица бугарски и румунски.
- Словенија прихватила евро као званичну валуту, замењујући тако словеначки толар.
- Код међународног стандардног броја књиге (ISBN) се проширио са 10 на 13 цифара.
- Бан Ки-Мун званично ступио на дужност генералног секретара Уједињених нација, заменивши тако Кофи Анана.
7. јануар — Преминула је најстарија српска глумица Невенка Урбанова (1909—2007)
21. јануар — У Србији одржани ванредни скупштински избори. Највише гласова освојила Српска радикална странка — 81, затим следе Демократска странка — 64, Демократска странка Србије и Нова Србија — 47, Г17 плус — 19, Социјалистичка партија Србије — 16, Либерално-демократска партија — 15, а у парламент су ушли још и Савез војвођанских Мађара — 3, Листа за Санџак — 2, и Унија Рома Србије, Ромска партија и коалиција Албанаца Прешевске долине са по једним освојеним мандатом.
30. јануар — Преминуо Сидни Шелдон (1917—2007), амерички писац бестселер романа превођених и на српски језик.

Фебруар

2. фебруар — Председник Србије Борис Тадић у обраћању народу одбацио могућност да Србија пристане на независност Косова и Метохије након што је Марти Ахтисари Београду и Приштини представио свој предлог статуса.
3. фебруар — Ана Ивановић изгубила у финалу турнира у Токију од Мартине Хингис и зарадила скоро 100.000 долара и 300 поена, те се пробила на 14. место WTA листе.
4. фебруар — Министарство унутрашњих послова Ирака процењује да је у Ираку убијено 1.000 људи током последњих седам дана.
- Немачка је постала нови европски првак у рукомету победом над Пољском у финалу европског рукометног првенства.
5. фебруар — Кошаркаши Партизана ће у наставку Евролиге играти са ЦСКА, Олимпијакосом и Хувентудом.
- У поплави у Џакарти, главном граду Индонезије, погинуло више од 300 особа, а 300.000 становника остало без дома. Власти страхују од појаве инфективних болести.
- У реакцији на откриће птичијег грипа међу живином, на неколико фарми у Уједињеном Краљевству уништено 160.000 птица. СЗО изразила забринутост могућношћу мутације вируса.
- У шпанском граду Баракладо експлодирала бомба на железничкој станици. У нападу за који се сумњичи ЕТА није било повређених.
- Представници Европске уније у Москви разматрали проблем будућег статуса Косова са руским шефом дипломатије, Сергејем Лавровим.
- Канадски научници у експериментима на мишевима показали да су младе нервне ћелије три пута активније од старијих.
8. фебруар — У Србији су на шест бирачких места поновљени парламентарни избори.
9. фебруар — У Јерусалиму се сукобила израелска полиција са муслиманским верницима због јавних радова око џамије Ел Акса.
10. фебруар — Демократски сенатор Илиноиса Барак Обама објавио да ће се надметати за кандидатуру своје странке за председника САД и заложио се за повлачење америчких трупа из Ирака.
- Емиру Кустурици додељен Орден реда витеза лепих уметности и књижевности, највише француско признање у области културе.
- Сукоб полиције УНМИК и неколико хиљада демонстраната покрета ”Самоопредељење” Аљбина Куртија у Приштини.
- Никола Шпирић из (СНСД) изабран за новог председника Савета министара Босне и Херцеговине.
- Ели Визел нападнут у Сан Франциску.
11. фебруар — Кошаркаши ФМП Железника су савладали Партизан 73:61 у финалу Купа Радивоја Кораћа.
12. фебруар — Бивши члан Фракције црвене армије Бригит Монхаупт пуштена је из затвора пре времена, готово 30 година након терористичке кампање "Немачке јесени" 1977.
13. фебруар — Северна Кореја је пристала да демонтира свој највећи нуклеарни реактор у замену за помоћ у нафти и струји
- Италијанска влада је отказала посету Виторија Краксија Хрватској због спора Хрватске и Италије око убиства хиљада Италијана у Истри при крају Другога светскога рата
14. фебруар — Народна скупштина Републике Србије усвојила резолуцију којом одбија понуђени план Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије. Иначе, на тој конститутивној седници српског парламента, потврђени су мандати свим посланицима али није изабрано руководство парламента. Седница прекинута на неодређено време.
- Курбанкули Бердимухамедов је изабран за председника Туркменистана освојивши 89,23% гласова. Међународна заједница је резултате описала као фалсификоване.
16. фебруар — Суд у БиХ осудио Гојка Јанковића (ВРС) на 34 године затвора за злочин против човечности у Фочи.
- Окружни суд у Београду донео нову, блажу пресуду за злочин на Ибарској магистрали. СПО револтиран.
18. фебруар — Америчка државна секретарка Кондолиза Рајс је одржала састанке са палестинским председником и израелским премијером са циљем оживљавања мировног процеса на Блиском истоку
19. фебруар — Командант руских ракетних снага генерал Николај Соловцов је запретио Пољској и Чешкој да би могле постати евентуалне мете. Претњу је изрекао након што су премијери те две земље одобрили да САД код њих инсталишу ракетни штит.
20. фебруар — Почевши од 2010, коришћење обичних сијалица биће забрањено у Аустралији ради смањивања ефекта стаклене баште, одлучила Влада ове земље која није потписник Споразума из Кјота.
- Тзв. ОВК преузела одговорност за бомбашки напад на возила УНМИК претходне ноћи у Приштини.
- Министарство вера Србије протестовало због уџбеника из ликовне културе за четврти разред који приказује „ученички колаж” са приказом „светог Вируса”, измењеном иконом св. Василија.
21. фебруар — Романо Проди је дао оставку на место председника италијанске владе.
- У Бечу започели преговори Београда и Приштине о предлогу Мартија Ахтисарија за статус Косова и Метохије.
22. фебруар — Јемен у преговорима о изградњи моста до Џибутиja који би повезивао Арабијско полуострво са Африком преко Баб-ел-Мандеба.
25. фебруар — Лондонски лист "Сандеј телеграф" је објавио да САД тајно финансирају терористичке групе етничких мањина у Ирану, да би дестабилизовале режим у Техерану.
26. фебруар — Међународни суд правде у Хагу по тужби БиХ против СРЈ пресудио да Србија није починила нити саучествовала у геноциду. Неће бити ратне одштете. Суд је Србију прогласио одговорном за „не чињење свега што је било у њеној моћи да спречи геноцид“, нити је гонила наводне починиоце.
27. фебруар — Београд затражио формирање српског ентитета на Косову и Метохији.

Март

7. март — Београдски преговарачки тим за Косово добио измењену верзију Ахтисаријевог плана за статус Косова.
8. март — Државни врх Србије и преговарачки тим за Косово одбили измењену верзију Ахтисаријевог плана.
9. март — Гашење БК Телеком
10. март — У Бечу одржана последња рунда преговора о статусу Косова. Београдски преговарачки тим још једном одбацио независност покрајине као решење.
22. март — Министар спољних послова Француске, Филип Дуст Блази, изјавио у Београду да нема основа за наставак преговора о статусу Косова.
26. март — Уједињене нације објавиле Ахтисаријев план за Косово који је предат генералном секретару УН, Бан Ки Муну, а који предвиђа међународно надзирану независност за покрајину.
29. март — Европски парламент усвојио резолуцију којом оцењује да је Ахтисаријев план најбоље решење за Косово.

Април

1. април — Ступила на снагу уредба Владе Србије о наставку привременог финансирања до краја јуна месеца.
3. април — На седници Савета безбедности УН, српски премијер Војислав Коштуница одбацио Ахтисаријев план.
10. април — Председник Србије, Борис Тадић, одржао састанак са проширеним колегијумом начелника Генералштаба Војске Србије.
11. април — Амбасадор Немачке у Србији, Андреас Цобел, подржао Ахтисаријев план.
14. април — Покушано убиство новинара београдског недељника "Време", Дејана Анастасијевића. Непознати починиоци подметнули бомбу испод прозора његовог стана.
19. април — Кошаркашки клуб Партизан освојио НЛБ лигу.
20. април — У сукобу са припадницима МУП-а Србије код Новог Пазара, убијен вођа вехабија.
26. април — Београд посетила Мисија Савета безбедности УН која је разговарала са највишим српским званичницима.

Мај

7. мај — Скупштина Србије наставила конститутивну седницу, бирањем председника и потпредседника парламента. За кандидате предложени Томислав Николић (заменик лидера Српске радикалне странке) и Милена Милошевић (посланик Демократске странке). Седница протекла у жестоким вербалним окршајима и вређањима, највише посланика ДС, ДСС и СРС.
8. мај — Око 3.30 часова, након петнаесточасовне расправе, 142 посланика радикала, Социјалистичке партије Србије, и Демократске странке Србије изабрало Томислава Николића за председника Скупштине Србије. Истога дана, изабрана су три потпредседника: Наташа Јовановић (СРС), Милутин Мркоњић (СПС) и Радојко Обрадовић (ДСС).
11. мај — Србија преузела председавање Комитетом министара Савета Европе. Истога дана, лидери ДС, ДСС и Г17 плус (Тадић, Коштуница и Млађан Динкић) постигли споразум о формирању нове Владе.
12. мај — Марија Шерифовић, представник Србије на песми Евровизије, освојила прво место са песмом "Молитва" на том фестивалу одржаном у Хелсинкију.
13. мај — После дводневне расправе о његовом поверењу, Томислав Николић поднео оставку на дужност председника Скупштине Србије.
15. мај — Пола сата пре истека уставног рока, нова Влада Србије (поново са Војиславом Коштуницом на челу) ступила на дужност. За јединог потпредседника изабран Божидар Ђелић, а од важнијих ресора: министар полиције поново Драган Јочић, нови министар одбране Драган Шутановац, нови министар правде Душан Петровић, а нови министар финансија Мирко Цветковић.
23. мај — Посланик ДС, Оливер Дулић, изабран за председника Скупштине Србије.

Јун

1. јун — Ухапшен хашки оптуженик, бивши генерал Војске Републике Српске, Здравко Толимир.
4. јун — Карла дел Понте отпочела четвородневну посету Београду
12. јун — Нигеријски писац Чинуа Ачебе освојио Међународну Букер награду.
- Хашки трибунал осудио Милана Мартића на 35. година затвора.
13. јун — После више од годину дана обновљени преговори Европске уније и Србије о стабилизацији и асоцијацији.
14. јун — Палестински председник и вођа Фатаха Махмуд Абас распустио владу и прогласио ванредно стање на Западној обали и појасу Газе.
15. јун — Швајцарска отворила највећи железнички тунел на свету који се налази испод Алпа, дугачак 34 km.
17. јун — У Будви ухапшен хашки оптуженик, бивши високи функционер МУП-а Србије Властимир Ђорђевић, оптужен за ратне злочине на Косову током 1999.
24. јун — Кошаркашки клуб Партизан постао први шампион Србије.
27. јун — Гордон Браун наследио Тонија Блера на месту премијера Уједињеног Краљевства
29. јун — Изашао први iPhone паметни телефон.

Јул

20. јул — Отворен Центар за културу Нишка Бања
24. јул — Скупштина Србије усвојила Резолуцију о неопходности праведног решавања питања Аутономне покрајине Косово и Метохија, заснованог на међународном праву.
27. јул — Никола Радосављевић (39), хицима из ловачке пушке, у селу Јабуковац код Неготина усмртио девет особа а две ранио. Након злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.

Септембар

6. септембар — Преминуо италијански оперски певач Лучано Павароти.
17. септембар — У најконтроверзнијој изјави у вези иранске нуклеарне кризе до сада, француски министар спољних послова, Бернар Кушнер позвао јавност да се припреми и за најгоре- тј. рат са Ираном.
26. септембар — Након дуже болести, у Београду преминуо градоначелник овог града, Ненад Богдановић.
30. септембар — У Бањалуци изненада преминуо актуелни председник Републике Српске, Милан Јелић од последица срчаног напада.

Октобар

4. октобар — Након 54 године од потписивања примирја, Северна и Јужна Кореја и званично потписале мир, најавивши побољшање међусобних односа.
6. октобар — Након дуге болести у Београду је преминуо композитор и клавијатуриста, Лаза Ристовски, бивши члан група "Смак" и "Бијело дугме".
7. октобар — За време Антифашистичког скупа у Новом Саду, припадници неонацистичке групе Национални Строј. каменовали су демонстранте. Жандармерија је свих 54 неонациста, међу њима и словачке држављане похапсила.
- У Новом Пазару у току вечерњег програма извршен деструктивни напад на две телевизијске станице. Починиоци су још непознати, али се почетком наредне недеље спекулише о Вехабијама са једне или полицији са друге стране. Ситуација у Србији је због овога наредне недеље напета.
10. октобар — На Шултеновачком брду код Новог Пазара нападнут предајник радија "Сто Плус".
11. октобар — Реис-ул-улема Исламске заједнице Србије, Адем Зилкић и званично ступио на ту функцију, заменивши Хамдију Јусуфспахића, те се упутио у Нови Пазар.
12. октобар — Русија још једном позвала САД да прекину са пројектом ракетног штита, те је запретила да ће се повући из споразума о нуклеарном разоружању.
- Драган Стојковић Пикси изненада поднео оставку на место председника ФК Црвена звезда.
16. октобар — У саобраћајној несрећи погинуо најпопуларнији македонски певач, Тоше Проески.
18. октобар — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.
19. октобар — Црна Гора добила нови Устав.

Новембар

7. новембар — Након више од четири и по године, пред Хашким трибуналом, почело суђење лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу.
23. новембар — МС Експлорер је постао први крузер који је потонуо у Јужном океану.

Децембар

3. децембар — Русија се повукла из Споразума о конвенционалном наоружању, чиме по свом закону може поново да размешта трупе о Европи
4. децембар — Саветник премијера Србије, Александар Симић, изазвао контроверзе изјавом да је и рат правно и легитимно средство у решавању питања статуса Косова и Метохије.
12. децембар — Председник Скупштине Србије, Оливер Дулић, расписао председничке изборе у Србији за 20. јануар 2008. године.
23. децембар — Железничка несрећа у Београду, повређена 24 путника.
26. децембар — Скупштина Србије усвојила Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета, и уставног поретка. Народним посланицима се обратили председник Републике Борис Тадић и председник Владе Војислав Коштуница, који су још једном поновили поруку Србије да неће пристати на независност Косова.
28. децембар — погинуло 3 укућана Великог Брата, Стеван Зечевић Зека, Зорица Лазић и Елмир Кудузовић, након чега је прекинут тај серијал
29. децембар — Председник Скупштине Србије, Оливер Дулић, расписао изборе за Скупштину Аутономне покрајине Војводине и локалну самоуправу у Србији за 11. мај 2008. године.