Интерлеукин 13

Интерлеукин 13
ПДБ приказ базиран на 1ga3​.
Доступне структуре
1ga3​, 1ijz​, 1ik0
Идентификатори
Симболи IL13; ALRH; BHR1; IL-13; MGC116786; MGC116788; MGC116789; P600
Вањски ИД OMIM: 147683 MGI: 96541 HomoloGene: 1649 GeneCards: IL13 Gene
Онтологија гена
Молекулска функција активност преноса сигнала
везивање за интерлеукин-13 рецептор
Ћелијска компонента екстрацелуларни регион
екстрацелуларни простор
растворна фракција
Биолошки процес ћелијска мобилност
инфламаторни респонс
имунски респонс
трансдукција сигнала
интерћелијска сигнализација
антимикробни респонс глодара
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3596 16163
Eнсембл ENSG00000169194 ENSMUSG00000020383
UниПрот P35225 Q5SUZ9
Реф. Секв. (иРНК) NM_002188 NM_008355
Реф. Секв. (протеин) NP_002179 NP_032381
Локација (УЦСЦ) Chr 5:
132.02 - 132.02 Mb
Chr 11:
53.47 - 53.48 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Интерлеукин 13 (ИЛ-13) је цитокин који луче многи типови ћелија, а посебно T помоћне ћелије тип 2 (Тх2) ћелије[1], које су важан медијатор алергијске инфламације и болести.[2]

Функције

Поред ефекта на имуне ћелије који је слични онима од блиско сродног цитокина ИЛ-4, ИЛ-13 је (што је важније) имплициран као централни медијатор физиолошких промена индукованих алергијском инфламацијом многих ткива. ИЛ-13 производи своје ефекте путем рецептора који се састоји од више подјединица: алфа ланац ИЛ-4 рецептора (ИЛ-4Рα), и најмање једног од два позната ИЛ-13-специфична везујућа ланца[1]. Већина ИЛ-13 биолошких ефеката, попут ИЛ-4 ефеката, су везане за један транскрипциони фактор, претварач сигнала и активатор транскрипције 6 (СTAT6).

ИЛ-13 функције се у великој мери преклапају са ИЛ-4 функцијама, посебно у погледу промена изазваних на хематопоетским ћелијама, мада су ти ефекти вероватно мање важни у односу на потентнију улогу цитокина ИЛ-4. Отуда, мада ИЛ-13 може да произведе секрецију имуноглобулина E (IgE) из активираних људских Б ћелија, ИЛ-13 брисање из миша нема значајног ефекта на било Тх2 ћелијски развој или антиген-специфични ИгЕ одзив индукован потентним алергенима. У поређењу с тим, брисање ИЛ-4 гена поништава те одзиве. Другим речима, ИЛ-13 није есенцијалан лимфоидни цитокин, већ је предоминантно молекулски мост које повезује алергијске инфламаторне ћелије са не-имуним ћелијама у контакту са њима.

Мада је ИЛ-13 примарно асоциран са индукцијом путева дисања, он такође има антиинфламаторне особине. Матрикс металопротеазе (ММП) дисајних путева, које су протеин-деградирајући ензими, су неопходне да изазову излаз израђених паренхиматозних инфламаторних ћелија у лумен дисајних путевима, где се оне одстрањују. Међу другим факторима, ИЛ-13 индуцира ММП као део механизма који штити против сувишне алергијске инфламације која је предиспозиција за гушење.

Клинички значај

ИЛ-13 специфично подстиче физиолошке промене у органима нападнутим паразитима које су неопходне да би се избацили страни организми, или њихови продукти. На пример, за извацивање из стомака разних мишјих црвених глиста потребан је ИЛ-13 који је излучен из Тх2 ћелија. ИЛ-13 изазива неколико промена у стомаку које стварају непријатељско окружење за паразите, укључујући појачане контракције и гликопротеин хипер-секрецију из стомачних Епителско ткиво епителијалних ћелија, што ултимативно доводи одвајања организма са зида стомака и њихово одстрањење.[3]

Јаја паразита Schistosoma mansoni могу бити усађене у више органа укључујући зид стомака, јетру, плућа и чак централни нервни систем, што подстиче формацију гранулома под ИЛ-13 контролом. Овде, међутим, евентуални резултат је оштећење органа, и често озбиљна или чак фатална болест, а не резолуција инфекције. Један концепт у помолу је да ИЛ-13 можда антагонизира Тх1 одзив које је потребан за решење интрацелуларних инфекција. У том имуном дерегулисаном контексту, обележеном регрутовањем неуобичајено великог броја Тх2 ћелија, ИЛ-13 инхибира способност домаћинових имуних ћелија да униште интрацелуларне патогене.

ИЛ-13 је одговоран за многе особине алергијских плућних болести, укључујући метапласиа гоблет ћелија и мукозна хиперсекреција које доприносе обструкцији дисајних канала[4].

Референце

  1. ^ а б Wynn TA. IL-13 effector functions. Annu Rev Immunol. 2003;21:425-56.
  2. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  3. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  4. ^ Wills-Karp M, Luyimbazi J, Xu X, Schofield B, Neben TY, Karp CL & Donaldson DD. Interleukin-13: central mediator of allergic asthma. Science 282, 2258-2261.

Литература

  • Marone G, Florio G, Petraroli A, de Paulis A (2001). „Dysregulation of the IgE/Fc epsilon RI network in HIV-1 infection.”. J. Allergy Clin. Immunol. 107 (1): 22—30. PMID 11149986. doi:10.1067/mai.2001.111589. 
  • G, Marone; Florio G; Triggiani M (2001). „Mechanisms of IgE elevation in HIV-1 infection.”. Crit. Rev. Immunol. 20 (6): 477—96. PMID 11396683. 
  • Skinnider BF, Kapp U, Mak TW (2003). „The role of interleukin 13 in classical Hodgkin lymphoma.”. Leuk. Lymphoma. 43 (6): 1203—10. PMID 12152987. doi:10.1080/10428190290026259. 
  • Izuhara K, Arima K, Yasunaga S (2003). „IL-4 and IL-13: their pathological roles in allergic diseases and their potential in developing new therapies.”. Current drug targets. Inflammation and allergy. 1 (3): 263—9. PMID 14561191. doi:10.2174/1568010023344661. 
  • A, Dessein; Kouriba B; Eboumbou C (2005). „Interleukin-13 in the skin and interferon-gamma in the liver are key players in immune protection in human schistosomiasis.”. Immunol. Rev. 201: 180—90. PMID 15361241. doi:10.1111/j.0105-2896.2004.00195.x. 
  • KF, Copeland (2006). „Modulation of HIV-1 transcription by cytokines and chemokines.”. Mini reviews in medicinal chemistry. 5 (12): 1093—101. PMID 16375755. doi:10.2174/138955705774933383. 

Спољашње везе

  • Interleukin-13 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Интерлеукин 13 на Викимедијиној остави.
  • п
  • р
  • у
PДБ Галерија
  • 1ga3​: НМР структуре интерлеукина -13
    1ga3: НМР структуре интерлеукина -13
  • 1ijz​: Решење структуре људског ИЛ-13
    1ijz: Решење структуре људског ИЛ-13
  • 1ik0​: Решење структуре људског ИЛ-13
    1ik0: Решење структуре људског ИЛ-13
  • п
  • р
  • у
  • п
  • р
  • у
По фамилији
Интерлеукин
ИЛ-1 суперфамилија
1 (1Ra) • 18 • 33
попут ИЛ-6/гп130 користећи
ИЛ-10 фамилија
10 • 19 • 20 • 22 • 24 • 26
Интерферон тип III
28 • 29
Заједнички γ-ланац фамилија
2/15 • 3 • 4 • 7 • 9 • 13 • 21
ИЛ-12 фамилија
12 (Б) • 23 • 27 • 35
Drugi
5 • 8 • 14 • 16 • 17/25 (A) • 32  • 34
Хемокини
CCL
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 • 13 • 14 • 15 • 16 • 17 • 18 • 19 • 20 • 21 • 22 • 23 • 24 • 25 • 26 • 27 • 28
CXCL
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 • 13 • 14 • 15 • 16 • 17
CX3CL
XCL
1 • 2
ТНФ
Главни
ТНФ (лиганд) суперфамилија
Кластер диференцијације
CD70 • CD153 • CD154
Интерферон
I
II
III
Други
По функцији
Нормативна контрола: Државне Уреди на Википодацима
  • Израел
  • Сједињене Државе