Европско првенство у атлетици у дворани 1971 — 400 метара за мушкарце
Такмичење у дисциплини трка на 400 метара у мушкој конкуренцији на другом Европском првенству у атлетици у дворани 1971. одржано је у Фестивалској дворани у Софији 13. и 14. марта.
Титулу освојену у Бечу 1970. бранио је Александар Братчиков из Совјетског Савеза.
Земље учеснице
Учествовало је 12 спринтера из 6 земаља.
|
|
Рекорди
Извор:[1]
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1971. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд | Анджеј Баденски | Пољска | 6,4 пф | Беч, Аустрија | 15. март 1970. |
Александар Братчиков | СССР | ||||
Европски рекорд | Анджеј Баденски | Пољска | |||
Александар Братчиков | СССР | ||||
Рекорди европских првенстава | Анджеј Баденски | Пољска | |||
Александар Братчиков | СССР | ||||
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1971. | |||||
Нових рекорда није било. |
Освајачи медаља
Анджеј Баденски Пољска | Борис Савчук Совјетски Савез | Александар Братчиков Совјетски Савез |
Резултати
У овој дисциплини квалификације и полуфинале су одржане 13. марта а финале 14. марта.
Квалификације
У квалификацијама такмичари су били подељени у четири група по тројица. У за полуфинале су се квалификовала четворица и то по двојица првопласираних из свих група (КВ).[2]
Позиција | Група | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 4 | Борис Савчук | Совјетски Савез | 48,3 | КВ |
2. | 1 | Анджеј Баденски | Пољска | 48,4 | КВ |
3. | 3 | Александар Братчиков | Совјетски Савез | 48,4 | КВ |
4. | 3 | Јан Балаховски | Пољска | 48,4 | КВ |
5. | 1 | Laonel Malingre | Француска | 48,6 | КВ |
6. | 2 | Јевгениј Борисенко | Совјетски Савез | 46,8 | КВ |
7. | 2 | Peter Bernreuther | Западна Немачка | 48,7 | КВ |
8. | 4 | Мануел Гајосо | Шпанија | 48,7 | КВ |
9. | 1 | Луис Сарија | Шпанија | 48,8 | |
10. | 2 | Krestju Христов | Бугарска | 49,0 | |
11. | 4 | ???? | ???? | 49,0 | |
12. | 3 | Рамон Магарињос | Шпанија | 50,3 |
Полуфинале
У полуфиналу такмичари су били подељени у две групе по четворица. За финалну трку су се квалификовала по двојица првопласираних из обе групе (КВ).[3]
Позиција | Група | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 1 | Анджеј Баденски | Пољска | 47,8 | КВ |
2. | 1 | Борис Савчук | Совјетски Савез | 48,2 | КВ |
3. | 2 | Јан Балаховски | Пољска | 48,6 | КВ |
4. | 2 | Александар Братчиков | Совјетски Савез | 48,8 | КВ |
5. | 1 | Peter Bernreuther | Западна Немачка | 48,9 | |
6. | 2 | Мануел Гајосо | Шпанија | 48,9 | |
7. | 2 | Јевгениј Борисенко | Совјетски Савез | 49,9 | |
8. | 1 | Laonel Malingre | Француска | 51,2 |
Финале
Извор:[4]
Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
Анджеј Баденски | Пољска | 46,8 | ||
Борис Савчук | Совјетски Савез | 47,4 | ||
Александар Братчиков | Совјетски Савез | 47,6 | ||
4. | Јан Балаховски | Пољска | Није стартовао |
Укупни биланс медаља у трци на 400 метара за мушкарце после 2. Европског првенства у дворани 1970—1971.
Биланс медаља, екипно
| Вишеструки освајачи медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Рефренце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 326. Приступљено 14. новембар 2018.
- ^ Резултати квалификација у трци 400 м на ЕПд 1971. за мушкарце сајт maik-richter.de
- ^ Резултати полуфинала трке на 400 м ЕПд 1971. за мушкарце сајт maik-richter.de
- ^ Резултати полуфинала трке на 400 м ЕПд 1971. за мушкарце сајт maik-richter.de
Спољашње везе
- Резултати ЕПА 1971 на сајту todor66.com
- Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.
- Премјештено Шаблон:ЕП трка на 400 метара