Samoupravljanje

libertarijanizmu
Deo serije o
Koreni Prosvetiteljstvo Aristotelizam Klasični liberalizam
Koncepti Antiautoritarizam Antimilitarizam Antistatizam Antirat Argumentaciona etika Klasna borba Komune Kontraekonomija Kriptoanarhizam Decentralizacija Neposredna akcija Organizacija za rešavanje sporova Ekonomska sloboda Egalitarizam Eksproprijativni anarhizam Slobodno tržište ekologija Slobodna migracija Slobodno društvo Slobodna trgovina Slobodna volja Sloboda udruživanja Sloboda ugovora Ekonomija poklona Domaći princip Ilegalizam Individualnost Individualizam Individualna reklamacija Lese fer Sloboda Ograničena vlada Lokalizam Privatizacija braka Prirodna i zakonska prava Država noćni čuvar Princip neagresivnosti Neintervencionizam Nepolitičnost Apstencija Parekon Policentrični zakon Privatna agencija za zaštitu Propaganda dela Imovina Zaista slobodno tržište Odbijanje rada Restorativna pravda Samouprava Samovlasništvo Jedinstveni porez Spontana narudžba Skvoting Bezdržavno društvo Poreski otpor TTToC Dobrovoljna asocijacija Dobrovoljno društvo Najamno ropstvo Radničko samoupravljanje
Škole Agorizam Anarhizam Anarhokapitalizam Autarhizam Hrišćanski libertarijanizam Kolektivistički anarhizam Konsekvencijalistički libertarijanizam Slobodnotržišni anarhizam Fusionizam Geolibertarijanizam Georgizam Zeleni anarhizam Zeleni libertarijanizam Individualistički anarhizam Insurekcionarni anarhizam Levičarski libertarijanizam Levičarski tržišni anarhizam Libertarijanski komunizam Libertarijanski marksizam Libertarijanski socijalizam Libertarijanski transhumanizam Minarhizam Mutualizam Libertarijanizam prirodnih prava Paleolibertarijanizam Panarhizam Desničarski libertarijanizam Socijalni anarhizam Volonterizam
Ljudi Emil Arman Mihail Bakunjin Frederik Bastja Aleksandar Berkman Volter Blok Mari Bukčin Džejson Brenan Brajan Kaplan Kevin Karson Voltarin de Kler Žozef Dežak Buenaventura Duruti Fransesk Ferer i Gvardija Rikardo Flores Magon Dejvid D. Fridman Milton Fridman Luiđi Galjeani Henri Džordž Vilijam Godvin Ema Goldman Pol Gudman Fridrih Hajek Henri Hazlit Oberon Herbert Karl Hes Tomas Hodžskin Hans-Herman Hope SEK3 Petar Kropotkin Etjen de la Boeti Gustav Landauer Rouz Vajlder Lejn Roderik T. Long Tibor R. Makan Nestor Makno Eriko Malatesta Vendi Makelroj Karl Menger Luiz Mišel Džon Stjuart Mil Ludvig fon Mizes Tim Moen Gustav de Molinari Johan Most Albert Džej Nok Robert Nozik Marko Panela Izabel Paterson Ron Pol Fransisko Pi i Margalj Pjer-Žozef Prudon Ajn Rand Rudolf Roker Mari Rotbard Žan-Batist Sej DŽ. Nil Šulman Herbert Spenser Lisander Spuner Maks Štirner Henri Dejvid Toro Lav Tolstoj Bendžamin Taker Volin Džosaja Voren Tomas Vud
Aspekti Anarhokapitalizam i minarhizam Kritike Intelektualno vlasništvo Unutrašnje debate LGBT prava Objektivizam Političke partije Teorije zakona
Organizacije IALP Studenti za slobodu
Povezane teme Austrijska škola ekonomije Civilni libertarijanizam Konstitucionalizam Libek Liberland Libertarijanski konzervativizam Libertarijanska demokratija Libertarijanski hip hop Liberalni republikanizam Libertarijanska naučna fantastika Libertarijanski transhumanizam Libertarijanizam u SAD Liberalizam tržišta Objektivizam Ajn Rand Razum Teorija javnog izbora Mala vlada Tehnolibertarijanizam Džimi Vejls Pregled libertarijanizma Pregled LGBT istorije
Pravo
п р у

Samoupravljanje ili samouprava (engl. self-management, ital. autogestione) koncept je koji nalaže upravljanje društva samim sobom, bez spoljašnje prinude.

Ideju samouprave su prihvatile mnoge političke tradicije i društveni pokreti.

U komunizmu se ideja samouprave zastupljena u komunizmu saveta, koji se javljao u raznim društvenim pobunama 19. i 20. veka (pariska komuna, kronštatska pobuna, itd.).

Anarhizam prihvata ideju samouprave kao bazičnu pretpostavku pokreta.

U Kraljevini Srbiji je još u 19. veku izlazio časopis pod nazivom "Samouprava", koji je izdavao Svetozar Marković.

U SFRJ je bila primenjena varijanta ovog koncepta pod nazivom radničko samoupravljanje ili socijalističko samoupravljanje, a trebalo je da predstavlja suprotnost etatističkom socijalizmu kakav se javio u SSSR.

U parlamentarnim demokratijama zapadnog tipa, je u opštoj upotrebi druga varijanta ovog koncepta koja se naziva lokalna samouprava, a podrazumeva da na nacionalnom nivou mora postojati vlada koja će upravljati društvom "odozgo", ali ipak vlast ne sme biti totalitarna, tako da društvo putem lokalne samouprave ipak poseduje izvesnu autonomiju od centralne vlasti. U Srbiji je ovaj pojam, takođe, sve više popularan u poslednje vreme.

U Italiji je pojam samouprave najviše korišten od strane antagonističkog, kontrakulturnog pokreta, omladinskih skvotiranih socijalnih centara.