Ramanova spektroskopija

Ramanova spektroskopija je spektroskopska tehnika koja se koristi za izučavanje vibracionih, rotacionih, i drugih nisko frekventnih modova sistema. Metod je dobio ime po C. V. Ramanu za šta je on 1930. godine dobio Nobelovu nagradu.^[1] On je baziran na neelastičnom rasejavanju, ili Ramanovom rasejavanju, monohromatskog svetla, obično laserskog u vidljivom, bliskom infracrvenom, ili bliskom ultraljubičastom opsegu. Lasersko svetlo interaguje sa molekulskim vibracijama, fononima ili drugim pobuđivanjima sistema, što za posledicu daje pomeranje energijkog nivoa laserskih fotona naviše ili naniže. Energijsko pomeranje daje informaciju o vibracionim modovima sistema. Infracrvena spektroskopija proizvodi sličnu i komplementarnu informaciju.^[2]

Reference

^ Gardiner, D.J. (1989). Practical Raman spectroscopy. Springer-Verlag. ISBN 978-0-387-50254-0.
^ Ewen Smith, Geoffrey Dent (2005). „Modern Raman Spectroscopy: A Practical Approach” (1. изд.). Wiley. ISBN 978-0-471-49794-3.

Literatura

Gardiner, D.J. (1989). Practical Raman spectroscopy. Springer-Verlag. ISBN 978-0-387-50254-0.

Spoljašnje veze

Raman na SiGe super rešetki
Uvod u Ramanovo rasejavanje

Spektroskopija

Atomska spektroskopija (Atomska apsorpciona spektroskopija · Masena spektrometrija) · Emisiona spektroskopija · Cirkularni dihroizam · Elektronska spinska rezonanca · Feromagnetna rezonanca · Fluorescentna spektroskopija · Gama spektroskopija · Spektroskopija laserski indukovanog raspada · Mesbauerova spektroskopija · Mikrotalasna spektroskopija · Nuklearna magnetna rezonancija · Ožeova elektronska spektroskopija · Rendgenska spektroskopija · Rezonantno pojačana multifotonska jonizacija · Rotaciona spektroskopija · Terahercna spektroskopija · UV-VIS spektroskopija · Vibraciona spektroskopija (Infracrvena spektroskopija · Ramanova spektroskopija)

Ramanova spektroskopija на Викимедијиној остави.

Нормативна контрола
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика 2