NMDA receptor

NMDA receptor (NMDAR) je glutamatni receptor koji omogućava predominantni molekulski mehanizam kontrole sinaptičke plastičnosti i memorijskih funkcija.^[2]

NMDAR je specifičan tip jonotropnog glutamatnog receptora. NMDA (N-metil-D-aspartat) je selektivni agonist koji se vezuje za NMDA receptore, a ne za druge glutamatne receptore. Aktivacija NMDA receptora rezultuje u otvaranju jonskog kanala koji je neselektivan za katjonne sa ravnotežnim potencijalom blizo 0 mV. Jedinstvena osobina NMDA receptora je njegova od napona zavisna aktivacija koja je rezultat blokiranja jonskog kanala ekstracelularnim Mg²⁺ jonima. Ovo omogućava protok Na⁺ i malih količina Ca²⁺ jona u ćeliju, i K⁺ iz ćelije, na od napona zavistan način.^[3]^[4]^[5]^[6]

Smatra se da je kalcijumski fluks kroz NMDAR kritičan u regulisanu sinaptičke plastičnosti, ćelijskog mehanizma za učenje i memoriju. NMDA receptor je osoben na dva načina: prvo on je ligandom i naponski kontrolisan; drugo, neophodna je koaktivacija sa sa dva liganda: glutamatom i glicinom^[7].

Struktura

NMDA receptor formira heterotetramer sa dve NR1 i dve NR2 podjedinice. One se takođe nazivaju glutamat vezujućim podjedinicama NMDA receptora, ili GluN. Postoje dve obavezne NR1 podjedinice i dve regionalno lokalizovane NR2 podjedinice. Srodna genska familija NR3 A i B podjedinica ima inhibitorno dejstvo na receptorsku aktivnost. Višestruke receptorske izoforme sa distinktnim moždanim distribucijama i funkcionalnim osobinama se javljaju putem selektivnog splajsovanja NR1 transkripata i diferencijalnog izražavanja NR2 podjedinica.

Reference

^ Laube B, Hirai H, Sturgess M, Betz H, Kuhse J (1997). „Molecular determinants of antagonists discrimination by NMDA receptor subunits: Analysis of the glutamate binding site on the NR2B subunit”. Neuron. 18 (3): 493—503. PMID 9115742. doi:10.1016/S0896-6273(00)81249-0.
^ Clinical Implications of Basic Research: Memory and the NMDA receptors, Fei Li and Joe Z. Tsien, N Engl J Med, 361:302, July 16, 2009
^ Dingledine R, Borges K, Bowie D, Traynelis SF (1999). „The glutamate receptor ion channels”. Pharmacol. Rev. 51 (1): 7—61. PMID 10049997. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 24. 01. 2012.
^ Liu Y, Zhang J (2000). „Recent development in NMDA receptors”. Chin. Med. J. 113 (10): 948—56. PMID 11775847. Архивирано из оригинала 27. 04. 2014. г. Приступљено 24. 01. 2012.
^ Cull-Candy S, Brickley S, Farrant M (2001). „NMDA receptor subunits: diversity, development and disease”. Curr. Opin. Neurobiol. 11 (3): 327—35. PMID 11399431. doi:10.1016/S0959-4388(00)00215-4.
^ Paoletti P, Neyton J (2007). „NMDA receptor subunits: function and pharmacology”. Curr Opin Pharmacol. 7 (1): 39—47. PMID 17088105. doi:10.1016/j.coph.2006.08.011.
^ Kleckner NW, Dingledine R (1988). „Requirement for glycine in activation of NMDA-receptors expressed in Xenopus oocytes.”. Science. 241 (4867): 835—837. PMID 2841759. doi:10.1126/science.2841759.

Vidi još

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak NMDA receptor na Vikimedijinoj ostavi
Farmakologija NMDA receptora
Motorna diskoordinacija usled genetskog poremećaja NMDA receptora

Membranski transportni proteini: Jonski kanali (TC 1A)

Ca²⁺: Kalcijumski kanali

Naponom-kontrolisani	L-tip/Ca_vα (1.1, 1.2, 1.3, 1.4) · N-tip/Ca_vα2.2 · P-tip/Ca_vα(2.1) · Q-tip/Ca_vα2.1 · R-tip/Ca_vα2.3 · T-tip/Ca_vα(3.1, 3.2, 3.3) α₂δ-podjedinica (1, 2) · β-podjedinica (β1, β2, β3, β4) · γ-podjedinica (γ1, γ2, γ3, γ4) Katjonski kanali sperme (1, 2, 3, 4) · Dvoporni kanal (1, 2)
Ligandom kontrolisani	Inozitol trisfosfatni receptor (1, 2, 3) · Rianodinski receptor (1, 2, 3)

Na⁺: Natrijumovi kanali

Naponom-kontrolisani	Na_vα (1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5, 1.6, 1.7, 1.8, 1.9, 7A) · Na_vβ (1, 2, 3, 4)
Konstitutivno aktivni	Epitelni natrijumski kanal (α, β, γ, δ)

K⁺: Kalijumovi kanali

Naponom-kontrolisani	K_vα1-6 (1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5, 1.6, 1.7, 1.8) · (2.1, 2.2) · (3.1, 3.2, 3.3, 3.4) · (4.1, 4.2, 4.3) · (5.1) · (6.1, 6.2, 6.3, 6.4) K_vα7-12 (7.1, 7.2, 7.3, 7.4, 7.5) · (8.1, 8.2) · (9.1, 9.2, 9.3) · (10.1, 10.2) · (11.1/hERG, 11.2, 11.3) · (12.1, 12.2, 12.3) K_vβ (1, 2, 3) · KCNIP (1, 2, 3, 4) · minK/ISK · minK/ISK-sličan · MiRP (1, 2, 3) · Shaker gen
Kalcijumom-aktivirani	BK kanal (α1, β1, β2, β3, β4) · SK kanal (SK1, SK2, SK3, SK4) · K_Ca (1.1, 2.1, 2.2, 2.3, 3.1, 4.1, 4.2, 5.1)
Unutrašnji-ispravljači	K_ATP · K_ir (1.1, 2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.6) · GIRK/K_ir (3.1, 3.2, 3.3, 3.4) · K_ir (4.1, 4.2, 5.1, 6.1, 6.2, 7.1)
Domen tandema pora	K2P (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 9, 10, 12, 13, 15, 16, 17, 18)

Drugi

M⁺: TRP katjonski kanal	TRPA (1) · TRPC (1, 2, 3, 4, 4AP, 5, 6, 7) · TRPM (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8) · TRPML (1, 2, 3) · TRPP (1, 2) · TRPV (1, 2, 3, 4, 5, 6)
Cl^-: Hloridni kanal	ANO1 · Bestrofin (1, 2) · CFTR · CLCA (1, 2, 3, 4) · CLCN (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, KA, KB) · CLIC (1, 2, 3, 4, 5, 6, L1) · CLNS (1A, 1B)
Cikličnim nukleotidom-kontrolisani (FC)	α (1, 2, 3, 4) · β (1, 2, 3) · HCN (1, 2, 3, 4)
Porin	Akvaporin (1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9) · Anjonski kanali zavisni od napona (1, 2, 3) · Generalna bakterijska porinska familija
Propusna veza	Koneksin: A (GJA1, GJA3, GJA4, GJA5, GJA8, GJA9, GJA10) · B (GJB1, GJB2, GJB3, GJB4, GJB5, GJB6, GJB7) · C (GJC1, GJC2, GJC3) · D (GJD2, GJD3, GJD4) · E (GJE1) Ineksin
Generalno	Ligandom-kontrolisani jonski kanal · Naponom-kontrolisani jonski kanal · Rastezanjem-aktivirani jonski kanal