General Motors

  • NYSE: GM
  • S&P 100 компонента
  • S&P 500 компонента
ИндустријааутомобилскаОсновано
  • 16. септембар 1908. год.; пре 115 година (1908-09-16)[1] (првобитно предузеће)
  • 10. јул 2009. (2009-07-10) (данашње предузеће)
ОснивачВилијам К. ДјурантСедиштеДетроит, Мичиген, САДПриходРаст 171.8 млрд. $ (2023)[2]
Оперативни приход
Пад 9,298 млрд. $ (2023)[2]ПрофитПад 9,840 млрд. $ (2023)[2]Укупна активаРаст 273,1 млрд. $ (2023)[2]Укупан капиталПад 68,19 млрд. $ (2023)[2]
Број запослених
163.000 (2023)[2]Дивизија
  • Buick
  • Cadillac
  • Chevrolet
  • GMC
Веб-сајтwww.gm.com

General Motors Company (транскр. Џенерал моторс кампани; скраћено GM)[2] амерички је произвођач аутомобила са седиштем у Детроиту.[3] Позант је као произвођач четири марке аутомобила — Chevrolet, GMC, Cadillac и Buick. Највећи је произвођач аутомобила у Сједињеним Америчким Државама, а 77 година узастопно је био и највећи на свету док га током 2008. није претекла Toyota.[4][5]

Основан је 16. септембра 1908. као холдинг за Buick, највећег произвођача коњских запрега у то време. У првој половини 20. века General Motors је прерастао у аутомобилског великана кроз аквизиције. У другој половини, General Motors је тежио иновацијама и новим понудама потрошачима, као и сарадњи са Насом на развоју најранијих електричних возила.[6][7] Данашњи ентитет је основан 2009. након реорганизације предузећа.[8]

Од 2024. General Motors заузима 25. место по укупном приходу на топ-листи Fortune 500 и 50. место на топ-листи Fortune Global 500.[9][10] Године 2023. нашао се на 70. месту топ-листе Forbes Global 2000.[11] Године 2021. General Motors је објавио своју намеру да оконча производњу возила са моторима са унутрашњим сагоревањем до 2035, као део свог плана да постигне неутралност угљеника до 2040.[12]

Брендови

Земља
порекла 		Бренд[13] Оснивање Почетак
производње 		Приступ
GM
 САД BrightDrop 2021. 2022. 2021.
 САД Buick 1899. 1903. 1908.
 САД Cadillac 1902. 1902. 1909.
 САД Chevrolet 1911. 1911. 1918.
 САД GMC 1912. 1912. 1919.
 Кина Baojun 2010. 2010. 2010.
 Кина Wuling 2002. 2002. 2002.

Логотипи

Еволуција логотипа GM током година:[14]

  • 1938—1964.[14]
    1938—1964.[14]
  • Mark of Excellence (1964—2021)[14]
    Mark of Excellence (1964—2021)[14]
  • 2001—2021.[14]
    2001—2021.[14]
  • 2010—2021.[14]
    2010—2021.[14]
  • 2021 (градијент)[14]
    2021 (градијент)[14]
  • 2021 (уједначен)[15]
    2021 (уједначен)[15]
  • 2022 (са текстом)[16]
    2022 (са текстом)[16]

Референце

  1. ^ „Department of State, Division of Corporations (General Information Name Search)”. Delaware. 
  2. ^ а б в г д ђ е „General Motors Company 2023 Form 10-K Annual Report”. U.S. Securities and Exchange Commission. 30. 1. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ „General Motors | History, Deals, & Facts”. Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^ Bunkley, Nick (21. 1. 2009). „Toyota Ahead of G.M. in 2008 Sales”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^ „U.S. light vehicle market share by automotive manufacturers”. Statista. 
  6. ^ „GM Heritage | General Motors”. www.gm.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^ „William Durant creates General Motors”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^ Bigman, Dan. „How General Motors Was Really Saved: The Untold True Story Of The Most Important Bankruptcy In U.S. History”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ „General Motors | 2023 Fortune Global 500”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 18. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ „Fortune 500: General Motors”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2023. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ „The Global 2000 2023”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2024-01-29. г. Приступљено 2024-02-07. 
  12. ^ Boudette, Neal E.; Davenport, Coral (28. 1. 2021). „G.M. Will Sell Only Zero-Emission Vehicles by 2035”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^ Finlay, David (10. 1. 2021). „Here Are All 43 GM Brands, Listed In One Place” (Саопштење). US: GM. Приступљено 11. 4. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^ а б в г д ђ GM redesigns iconic corporate logo as part new 'Everybody In' EV push by Kalea Hall on The Detroit News – January 8, 2021
  15. ^ GM Joins Flat Logo Redesign Movement, Hiding Electric Vehicle Cue in the Design By Rain Noe - January 11, 2021
  16. ^ GM Brochure, 1 Feb 2022

Литература

  • „G.M.'s Road From Prosperity to Crisis”. The New York Times. 31. 5. 2009. Архивирано из оригинала 4. 6. 2009. г. Приступљено 1. 6. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Bunkley, Nick (25. 5. 2011). „Automotive Industry Crisis”. The New York Times. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 9. 9. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Goolsbee, Austan D.; Krueger, Alan B. (2015). „A retrospective look at rescuing and restructuring General Motors and Chrysler”. Journal of Economic Perspectives. 29 (2): 3—24. 
  • Barabba, Vincent P. (2004). Surviving Transformation: Lessons from GM's Surprising Turnaround. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517141-9. OCLC 474580094. Архивирано из оригинала 01. 01. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Chandler, Alfred D., Jr. (1964). Giant Enterprise: Ford, General Motors, and the Automobile IndustryНеопходна слободна регистрација. New York: Harcourt, Brace & World. ISBN 978-0-405-13349-7. OCLC 63017200. 
  • Cray, Ed (1980). Chrome Colossus: General Motors and Its TimesНеопходна слободна регистрација. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-013493-5. OCLC 6223723. 
  • Farber, David R. (2002). Sloan Rules: Alfred P. Sloan and the Triumph of General Motors. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-23804-3. OCLC 49558636. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Gustin, Lawrence R. (2008) [1973]. Billy Durant: Creator of General Motors. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-03302-7. OCLC 179794253. 
  • Halberstam, David (1986). The ReckoningНеопходна слободна регистрација. A Thomas Congdon book. New York: Morrow. ISBN 978-0-688-04838-9. OCLC 246158814. 
  • Keller, Maryann (1989). Rude Awakening: The Rise, Fall, and Struggle for Recovery of General Motors. New York: Morrow. ISBN 978-0-688-07527-9. OCLC 423222597. 
  • Kimes, Beverly Rae, ур. (1989). The Standard Catalogue of American Cars 1805–1942 (2nd изд.). Iola, Wisconsin: Krause Publications. ISBN 978-0-87341-111-0. 
  • Leslie, Stuart W. (1983). Boss Kettering. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-05600-7. OCLC 8845819. 
  • Maxton, Graeme P.; Wormald, John (2004). Time for a Model Change: Re-Engineering the Global Automotive Industry. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83715-6. OCLC 54826137. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Maynard, Micheline (2003). The End of Detroit: How the Big Three Lost Their Grip on the American Car Market. New York: Currency/Doubleday. ISBN 978-0-385-50769-1. OCLC 52623614. 
  • Pelfrey, William (2006). Billy, Alfred, and General Motors: The Story of Two Unique Men, a Legendary Company, and a Remarkable Time in American History. New York: AMACOM. ISBN 978-0-8144-0869-8. OCLC 61362777. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Pound, Arthur (1934). The turning wheel; the story of General Motors through twenty-five years, 1908-1933. 
  • Rae, John Bell (1965). The American Automobile; A Brief HistoryНеопходна слободна регистрација. The Chicago history of American civilization. Chicago: University of Chicago Press. OCLC 236834. 
  • Robertson, Heather (1995). Driving force: The McLaughlin family and the age of the car. McClelland & Stewart. ISBN 978-0-7710-7556-8A history of the businesses of Samuel McLaughlin and family, and the beginnings of General Motors Canada Ltd. 
  • Weisberger, Bernard A. (1979). The Dream Maker: William C. Durant, Founder of General Motors. Boston: Little, Brown. ISBN 978-0-316-92874-8. OCLC 5736758. 

Спољашње везе

  • Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
  • п
  • р
  • у
General Motors
У потпуном
власништву
Тренутни
Укинути
  • Acadian (1962—1971)
  • Alpheon (2010—2015)
  • Asüna (1992—1994)
  • Beaumont (1966—1969)
  • Bedford (1930—1986)
  • Cartercar (1909—1915)
  • Daewoo (1999—2011)
  • Elmore (1908—1912)
  • Envoy (1959—1970)
  • GM Diesel (1938—2000)
  • Geo (1989—1997)
  • Holden (1931—2020)
  • Hummer (1992—2010)
  • LaSalle (1927—1940)
  • Marquette (1929—1930)
  • McLaughlin (1918—1942)
  • Oakland (1909—1931)
  • Oldsmobile (1908—2004)
  • Passport (1988—1991)
  • Pontiac (1926—2010)
  • Ranger (1968—1976)
  • Reliance (1908—1911)
  • Rainier (1909—1911)
  • Saturn (1985—2010)
  • Scripps-Booth (1916—1923)
  • Sheridan (1920—1921)
  • Statesman (1971—1984)
  • Viking (1929—1931)
  • Welch-Detroit (1910—1911)
  • Yellow Cab (1925—1943)
  • Yellow Coach (1925—1943)
Продати
Заједничке
компаније
Тренутни
  • SAIC-GM-Wuling (44%) (Wuling
  • Baojun)
Некадашњи
  • Fiat (2000—2005; 20%)
  • Isuzu Motors (1971—2006; 49%)
  • Jie Fang (2009—2019; 50%)
  • PSA Peugeot Citroën (2012—2013; 7%)
  • Ravon (2015—2020; 25%)
  • Subaru (1999—2006; 20%)
  • Suzuki (1985—2008; 20%)
  • UzDaewoo (1992—2015; 50%)
Категорија Категорија
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • ISNI
    • 2
  • VIAF
Државне
  • Норвешка
  • Француска
  • BnF подаци
  • Каталонија
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Летонија
  • Јапан
  • Чешка
    • 2
  • Аустралија
  • Хрватска
  • Пољска
  • Португалија
Академске
  • CiNii
Уметничке
  • ULAN
Остале
  • Енциклопедија Британика
  • Историјски речник Швајцарске
  • IdRef
General Motors на сродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима