Egzistencijalizam

Egzistencijalizam^[1][2] je filozofski pravac koji se bavi problemom ljudske egzistencije,^[3][4] odnosno njenim poljuljanim temeljima budući da se javlja nakon Prvog svetskog rata. Temeljna teza egzistencijalista jeste „Egzistencija prethodi esenciji“. Po mišljenju egzistencijaliste, polazište pojedinca nazvano je „egzistencijalna teskoba“, osećaj očaja, dezorijentisanosti, zbunjenosti ili anksioznosti pred naizgled besmislenim ili apsurdnim svetom.^[5] Egzistencijalistički mislioci često istražuju pitanja vezana za smisao, svrhu i vrednost ljudskog postojanja.^[6]

Egzistencijalizam je povezan sa nekoliko evropskih filozofa 19. i 20. veka koji su naglašavali ljudsku temu, uprkos dubokim doktrinarnim razlikama.^[7][4][8] Mnogi egzistencijalisti smatrali su tradicionalne sistematske ili akademske filozofije, u stilu i sadržaju, kao previše apstraktne i udaljene od konkretnog ljudskog iskustva.^[9][10] Primarna vrlina egzistencijalističke misli je autentičnost.^[11] Seren Kjerkegor se generalno smatra prvim egzistencijalističkim filozofom.^[7][12][13] ON je predložio je da je svaki pojedinac - a ne društvo ili religija - isključivo odgovoran za davanje smisla životu i njegovom strasnom i iskrenom življenju, ili „autentičnosti”.^[14][15]

Osim filozofije problemima egizstencijalizma bavi se i književnost, tako da imamo nekoliko književnih remek-dela koja su podstaknuta egzistencijalističkom filozofijom, kao što je roman argentinskog pisca Ernesta Sabata „O junacima i grobovima“. Kao pisci književnih dela su se okušali i sami filozofi egzistencijalizma poput Sartra i Kamija što je rezultovalo novim književnim delima kao što su Mučnina i Stranac. Ključnim delom egzistencijalističke filozofije smatra se „Bitak i vreme“ Martina Hajdegera. Nadalje, egzistencijalizam je uticao na mnoge discipline izvan filozofije, uključujući teologiju, dramu, umetnost, književnost i psihologiju.^[16]

Definicijska pitanja i pozadina

Etikete egzistencijalizam i egzistencijalista često se smatraju istorijskim pogodnostima u onoj meri u kojoj su se prvi put bile primenjene na mnoge filozofe dugo nakon njihove smrti. Dok se generalno smatra da je egzistencijalizam potekao od Kierkegarda, prvi istaknuti egzistencijalistički filozof koji je izraz usvojio kao samoopis bio je Sartr. Sartr postavlja ideju da je „ono što je zajedničko svim egzistencijalistima fundamentalna doktrina da postojanje prethodi suštini”, kako objašnjava filozof Frederik Koplston.^[17] Prema filozofu Stevenu Krouelu, definisanje egzistencijalizma bilo je relativno teško, i on tvrdi da se bolje razume kao opšti pristup koji se koristi za odbacivanje određenih sistemskih filozofija, a ne kao sama sistematska filozofija.^[7] U jednom predavanju održanom 1945. Sartr je opisao egzistencijalizam kao „pokušaj da se sve posledice izvuku iz pozicije doslednog ateizma”.^[18] Za druge, egzistencijalizam ne mora uključivati odbacivanje Boga, već „ispituje smrtnu potragu čovečanstva za smislom u besmislenom univerzumu”, manje razmatrajući „Šta je dobar život? “ (osećati, biti ili činiti dobro), umesto toga pitati „Za šta je život dobar?“^[19]

Iako mnogi izvan Skandinavije smatraju da je termin egzistencijalizam potekao od Kjerkegora, verovatnije je da je Kjerkegor ovaj izraz (ili barem izraz „egzistencijalni“ kao opis svoje filozofije) usvojio od norveškog pesnika i književnog kritičara Johana Sebastijana Kamermejera Velhavena.^[20] Ova tvrdnja dolazi iz dva izvora. Norveški filozof Erik Lundestad upućuje na danskog filozofa Fredrika Hristijana Siberna. Pretpostavlja se da je Sibern 1841. imao dva razgovora, prvi sa Velhavenom i drugi sa Kjerkegorom. U prvom razgovoru se veruje da je Velhaven smislio „reč za koju je rekao da pokriva određeno razmišljanje, koje je imalo blizak i pozitivan stav prema životu, odnos koji je opisao kao egzistencijalni“.^[21] Ovo je tada Kjerkegoru doneo Sibern.

Druga tvrdnja dolazi od norveškog istoričara Runa Slagstada, koji tvrdi da je sam Kjerkegor izjavio da je izraz „egzistencijalno” pozajmljen od pesnika. On snažno veruje da je sam Kirkegard rekao da „hegelovci ne proučavaju filozofiju 'egzistencijalno', da upotrebim Velhavenovu frazu iz vremena kada sam s njim razgovarao o filozofiji”.^[22]

Predstavnici

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

• Egzistencijalizam на сајту Curlie
• „Egzistencijalizam”. Internet Encyclopedia of Philosophy. 
• Existentialism on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Friesian interpretation of Existentialism
• Crowell, Steven. „Existentialism”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• "Existentialism is a Humanism", a lecture given by Jean-Paul Sartre
• The Existential Primer
• Buddhists, Existentialists and Situationists: Waking up in Waking Life
• What Is an Existential Threat? A threat to existence (see Global catastrophic risk) or to a particular state or group.
• Uriel Abulof, Human Odyssey to Political Existentialism (HOPE), edX/Princeton Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2021)
• Stirrings Still: The International Journal of Existential Literature
• Existential Analysis Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2008) published by The Society for Existential Analysis

IstorijaPojmoviOblastiGraneFilozofi