BSD

Би-Ес-Ди
ПрограмерКомпјутер системс рисерч груп
Написан уце
ОС породицаЈуникс
Радно стањеукинут
Изворни моделпрвобитно доступног кода, касније отвореног кода
Прво издање1977. год.; пре 47 година (1977)
Најновије издање4.4-лајт2 / 1995.
Доступан наенглески
ПлатформеПДП-11, ВАКС, Интел 80386
Тип језграмонолитно
Кориснички просторБи-Ес-Ди
Подразумевани КИЈуникс љуска
ЛиценцаБи-Ес-Ди

Беркли софтвер дистрибјушон (Би-Ес-Ди) био је оперативни систем заснован на Рисерч јуниксу, који је развио и дистрибуирао Компјутер системс рисерч груп (Си-Ес-Ар-Џи) на Универзитету Калифорније.[1][2] Данас се темин „Би-Ес-Ди” често односи на његове потомке, Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД или Драгонфлај БСД.

Би-Ес-Ди је првобитно назван Беркли јуникс зато што је био заснован на изворном коду оригиналног Јуникса развијеног у Беловим лабораторијама. Осамдесетих година прошлог века, Би-Ес-Ди је био широко прихваћен од стране продаваца радних станица у облику власничких јуникс варијанти као што су Ди-И-Си ултрикс и Сан мајкросистемс сан ОС због дозвољеног лиценцирања и блискости према многим оснивачима и инжењерима технолошке компаније.

Иако су ови власнички Би-Ес-Ди деривати у великој мери замењени деведесетих година од стране Јуникс Ес-Ви-Ар4 и Оу-Ес-Еф/1, каснија издања су обезбедила основу за неколико оперативних система отвореног кода, укључујући Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД, Драгонфлај БСД, Дарвин и Тру ОС. Они су, пак, припојени власничким оперативним системима, укључујући Windows[3] и Еплов Mac OS и iOS.[4] Код из FreeBSD-а је такође коришћен за креирање оперативног система за PlayStation 5,[5] PlayStation 4,[6] PlayStation 3,[7] PlayStation Vita,[8] и Nintendo Switch.[9][10]

Историја

A simple flow chart showing the history and timeline of the development of Unix starting with one bubble at the top and 13 tributaries at the bottom of the flow
Поједностављена еволуција Јуникс система. Нису приказани Јунос, системски софтвер ПлејСтејшон 3 и друге власничке верзије.

Најраније дистрибуције Јуникса из Белових лабораторија 1970-их укључивале су изворни код оперативног система, омогућавајући истраживачима на универзитетима да модификују и прошире Јуникс. Оперативни систем је стигао на Беркли 1974. године, на захтев професора информатике Боба Фабрија који је био у програмском комитету за Симпозијум о принципима оперативних система где је Јуникс први пут представљен. PDP-11/45 је купљен за покретање система, али из буџетских разлога, ова машина је дељена са групама за математику и статистику на Берклију, које су користиле RSTS, тако да је Јуникс радио на машини само осам сати дневно (понекад током дању, понекад и ноћу). Већи PDP-11/70 је био инсталиран на Берклију следеће године, користећи новац из пројекта базе података Ингрес.[11] Разумевање BSD-а захтева зарањање далеко у историју Јуникса, оперативног система који су први пут објавиле АТ&Т Белове лабораторије 1969. године. BSD је започео живот као варијанта Јуникса коју су програмери са Универзитета Калифорније у Берклију, на почетку предвођени Билом Џојем, почели да развијају крајем 1970-их.

У почетку, BSD није био клон Јуникса, чак ни његова суштински другачија верзија. Само је укључивао неке додатне функције, које су биле испреплетене са кодом у власништву АТ&Т-а.

Године 1975, Кен Томпсон је узео сабатикал из Бел лабораторија и дошао на Беркли као гостујући професор. Он је помогао је да се инсталира верзија 6 Јуникса и почео да ради на Паскал имплементацији за систем. Дипломирани студенти Чак Хејли и Бил Џој побољшали су Томпсонов Паскал и применили побољшани уређивач текста, ex.[11] Други универзитети су се заинтересовали за софтвер на Берклију, и тако је 1977. Џој почео да компајлира прву Беркли софтверску дистрибуцију (1BSD), која је објављена 9. марта 1978. године.[12] 1BSD је био додатак верзији 6 Јуникса, а не комплетан оперативни систем сам по себи. Послато је тридесетак примерака.[11]

Друга Беркели софтверска дистрибуција (2BSD), објављена у мају 1979. године,[13] је укључивала ажуриране верзије софтвера 1BSD, као и два нова Џојева програма који постоје на Јуникс системима до данас: vi уређивач текста (визуелна верзија програма ex) и Ц шкољка. Бил Џој је послао неких 75 копија 2BSD-а.[11]

Технологија

Беркли сокети

Black and white 4.3 BSD UWisc VAX Emulation Lisp Manual screenshot
4.3 Би-Ес-Ди из Универзитета у Висконсину. Приказана је главна страна за Франц Лисп
SunOS 4.1.1 P1270750 1/4-inch tape
Трака за Сан ОС}- 4.1.1, дериват из 4.3 Би-Ес-Дија
Sony NEWS радна станица са Би-Ес-Ди оперативним системом заснованим на NEWS-OS

Беркли јуникс је био први Јуникс који је садржао библиотеке које су подржавале стекове интернет протокола: Беркли сокете. Јуниксна имплементација IP претече, ARPAnet NCP, са FTP и Telnet клијентима, била је направљена на Универзитету у Илиноису 1975. године, и била је доступна на Берклију.[14][15] Међутим, мала количина меморије на PDP-11 условила је компликовани дизајн и узроковала проблеме у погледу перформансе.[16]

Дистрибуције

Дистрибуције Би-Ес-Дија данас у употреби (могуће их је набавити путем интернета):

Референце

  1. ^ „What is Berkeley Software Distribution (BSD)?”. Techopedia. Приступљено 2. 2. 2019. 
  2. ^ „Why you should use a BSD style license for your Open Source Project”. The FreeBSD Project (на језику: енглески). BSD (Berkeley Standard Distribution). Приступљено 2021-08-03. 
  3. ^ „Actually, Windows DOES use some BSD code”. Приступљено 24. 3. 2018. 
  4. ^ „Apple Kernel Programming Guide: BSD Overview”. Приступљено 24. 3. 2018. 
  5. ^ „Kernel”. PlayStation 5 Dev Wiki. 
  6. ^ „Open Source Software used in PlayStation 4”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 3. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^ „Open Source Software used in PlayStation 3”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^ „Open Source Software used in PlayStation Vita”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ „任天堂製品に関連するオープンソースソフトウェアのソースコード配布ページ｜サポート情報｜Nintendo”. www.nintendo.co.jp. Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-26. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ Cao (2017-03-08). „Nintendo Switch runs FreeBSD”. FreeBSDNews.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-26. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ а б в г Salus, Peter H. (2005). „Chapter 7. BSD and the CSRG”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw. Архивирано из оригинала 14. 6. 2020. г. Приступљено 6. 9. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ Salus (1994), p. 142
  13. ^ Toomey, Warren. „Details of the PUPS archives”. tuhs.org. The Unix Heritage Society. Архивирано из оригинала 9. 7. 2006. г. Приступљено 6. 10. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^ G. L. Chesson (1976). The network Unix system. Proc. 5th ACM Symp. on Operating Systems Principles.
  15. ^ RFC 681
  16. ^ Quarterman, John S.; Silberschatz, Abraham; Peterson, James L. (децембар 1985). „4.2BSD and 4.3BSD as examples of the Unix system”. Computing Surveys. 17 (4): 379—418. CiteSeerX 10.1.1.117.9743 Слободан приступ. doi:10.1145/6041.6043. 

Лиитература

  • Marshall K. McKusick, Keith Bostic, Michael J. Karels, John S. Quartermain, The Design and Implementation of the 4.4BSD Operating System . Addison Wesley. 1996. ISBN 978-0-201-54979-9.
  • Marshall K. McKusick, George V. Neville-Neil, The Design and Implementation of the FreeBSD Operating System . Addison Wesley. 2004. ISBN 978-0-201-70245-3.
  • Samuel J. Leffler, Marshall K. McKusick, Michael J. Karels, John S. Quarterman, The Design and Implementation of the 4.3BSD UNIX Operating System . Addison Wesley. 1989. ISBN 978-0-201-06196-3.
  • McKusick, Marshall Kirk (1999). „Twenty Years of Berkeley Unix – From AT&T-Owned to Freely Redistributable”. Ур.: DiBona, Chris; Ockman, Sam; Stone, Mark. Open Sources: Voices from the Revolution. O'Reilly. ISBN 978-1-56592-582-3. 
  • Peter H. Salus, The Daemon, the GNU & The Penguin . Reed Media Services. 2008. ISBN 978-0-9790342-3-7.
  • Peter H. Salus, A Quarter Century of UNIX . Addison Wesley. 1994. ISBN 978-0-201-54777-1.
  • Peter H. Salus, Casting the Net . Addison-Wesley, March. 1995. ISBN 978-0-201-87674-1.
  • Salus, Peter H. (2005). „Chapter 7. BSD and the CSRG”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw. 
  • Salus, Peter H. (1. 6. 1994). A Quarter Century of UNIX. Addison Wesley. стр. 142. ISBN 978-0-201-54777-1. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Toomey, Warren. „Details of the PUPS archives”. tuhs.org. The Unix Heritage Society. Приступљено 6. 10. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Shacklette, Mark (2004). „Unix Operating System”. The Internet Encyclopedia. Wiley. стр. 497. ISBN 9780471222019. 
  • Salus, Peter H. (2005). „Chapter 6. 1979”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw. 
  • „The Internet, Unix, BSD, and Linux”. 
  • „Index of /Archive/Distributions/UCB/2.11BSD/Patches”. 
  • Quarterman, John S.; Silberschatz, Abraham; Peterson, James L. (децембар 1985). „4.2BSD and 4.3BSD as examples of the Unix system”. Computing Surveys. 17 (4): 379—418. CiteSeerX 10.1.1.117.9743 Слободан приступ. S2CID 5700897. doi:10.1145/6041.6043. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • McKusick, Marshall Kirk (јануар 1999). „Twenty Years of Berkeley Unix – From AT&T-Owned to Freely Redistributable”. Ур.: DiBona, Chris; Ockman, Sam; Stone, Mark. Open Sources: Voices from the Revolution (first изд.). O'Reilly. ISBN 978-1-56592-582-3. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Open Sources: Voices from the Open Source Revolution”. 29. 3. 1999. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • McKusick, M.K.; Karels, M.J.; Sklower, Keith; Fall, Kevin; Teitelbaum, Marc; Bostic, Keith (1989). „Current Research by The Computer Systems Research Group of Berkeley” (PDF). Proc. European Unix Users Group. 
  • Hibler, Mike (јул 1999). „HPBSD: Utah's 4.3bsd port for HP9000 series machines”. Приступљено 10. 2. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Babcock, Charles (14. 8. 2006). „What's The Greatest Software Ever Written?”. InformationWeek. Архивирано из оригинала 21. 10. 2012. г. Приступљено 2009-01-20. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

Би-Ес-Ди на Викимедијиној остави.
  • BSD на сајту Curlie
  • A timeline of BSD and Research UNIX
  • UNIX History — History of UNIX and BSD using diagrams
  • The Design and Implementation of the 4.4BSD Operating System
  • The Unix Tree: Source code and manuals for old versions of Unix
  • EuroBSDCon, an annual event in Europe in September, October or November, founded Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2020) in 2001
  • BSDCan, a conference in Ottawa, Ontario, Canada, held annually in May since 2004, in June since 2015
  • AsiaBSDCon, a conference in Tokyo, held annually in March of each year, since 2007
  • mdoc.su — short manual page URLs for FreeBSD, OpenBSD, NetBSD and DragonFly BSD, a web-service written in nginx
  • BXR.SU — Super User's BSD Cross Reference, a userland and kernel source code search engine based on OpenGrok and nginx
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • VIAF
Државне
  • Немачка
Остале
  • Енциклопедија Британика
Портал:
  •  Информатика