Карло III Дебели

Карло III Дебели
Карло III Дебели
Лични подаци
Датум рођења(832-06-13)13. јун 832.
Место рођењаNeudingen,
Датум смрти13. јануар 888.(888-01-13) (55 год.)
Место смртиДонауешинген,
Породица
СупружникRichardis
ПотомствоBernard
РодитељиЛудвиг I Немачки
Hemma
ДинастијаКаролинзи
Цар Светог римског царства
ПретходникКарло Ћелави
НаследникГвидо III Сполето
Краљ Западне Франачке
ПретходникКарломан Француски
НаследникОдо Париски
Краљ Немачке
ПретходникЛудвиг Млађи
НаследникАрнулф Карантанијски
Краљ Италије
ПретходникКарломан Баварски
НаследникБеренгар Фурлански

Карло III Дебели (нем. Karl III.; 832—13. јануар 888) био је цар Светог римског царства (879—887), краљ Немачке (882—887), краљ Француске (884—887), краљ Италије (879—887), краљ Алеманије и Ретије (876—887) и краљ Горње Бургундије (879—887). По први пут након Карла Великог ујединио је његово царство.

Током свог живота, Карло је постао владар разних царстава бившег царства Карла Великог. Одобрено му је лордство над Алеманијом 876. године, након поделе Источне Франачке, он је наследио италијански трон након абдикације његовог старијег брата Карломана Баварског који је био онеспособљен можданим ударом.[1][2][3] Папа Јован VIII га је крунисао као цара 881. године, а његовом наслеђивањем територија његовог брата Лудвига Млађег (Саксоније и Баварије) следеће године су уједињена краљевства Источне Франкије. Након смрти његовог рођака Карломана II 884. године, он је наследио целокупну Западну Франкију, чиме је уједињено целокупно Каролиншко царство.

Обично се сматра летаргичним и неспособним - познато је да је био хронично болестан и верује се да је патио од епилепсије — два пута је купио мир са викиншким пљачкашима, укључујући и злогласну Опсаду Париза (885—886), што је довело до његовог пада.

Надимак и број

Надимак „Карло Дебели” (латински Carolus Crassus) не потиче из његовог времена. Први пут га је користио Саксонски аналиста (анонимни „саксонски аналиста”) у дванаестом веку. Не постоји савремена референца о Карловој физичкој величини, али се надимак усталио и представља уобичајено име у већини модерних европских језика (франсуски Charles le Gros, немачки Karl der Dicke, италијански Carlo il Grosso).[4]

Број у његовом имену потиче из његовог доба. Регино, Карлов савременик који је забележио његову смрт, назива га „Царем Карлом, трећим тог имена и достојанства” (латински Carolus imperator, tertius huius nominis et dignitatis).[5]

Краљ Италије и цар Светог римског царства

Био је син Лудвига I Немачког, па је наследио Алеманију и Ретију 876. године. Карломан Баварски после инфаркта је постао неспособан да влада Италијом, па је абдицирао у корист свога брата Карла III Дебелог. Карло Дебели је тада постао и краљ Италије и цар Светог римског царства.

Наследствима уједињује цело царство Карла Великог

Наслеђује свога брата Лудвига Млађег 882. и тиме постаје краљ целе Немачке. После смрти Карломана Француског 12. децембра 884, Карло Дебели постаје и краљ Француске, па је накратко објединио цело Каролиншко царство изузев Бургундије.

Неспособан владар

У целом царству су порасле наде у општи препород западне Европе, али Карло Дебели се није показао достојан тога задатка. Био је неспособан, а осим тога често је боловао. Верује се да је боловао од епилепсије. Предузео је неколико неуспешних експедиција против Сарацена у Италији.

Викинзи су опседали Париз током 885. и 886. године. Карло Дебели, који је био владар Француске, Немачке и Италије допустио је да Викинзи толико дуго опседају један тако важан град. Када је коначно дошао Карло Дебели са великом војском распршио је Викинге. Уместо да их докрајчи великом војском он им даје новац да се повуку, што је изазвало огорчење и побуне.

Побуне и подела

Побуну у Немачкој је предводио Арнулф Карантински, незаконити син Карломана Баварског. Арнулф Карантински заузима Немачку у новембру 887. године. Карло Дебели није ништа учинио да то спречи. Одлази у манастир где умире након два месеца 13. јануара 888. године. Царство се поново распада. У Француској га наслеђује гроф Одо Париски, у Италији Беренгар Фурлански, Рудолф I од Бургундије преузима Бургундију и Луј Слепи преузима Провансу.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Луј I Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Лудвиг I Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Ерменгарда од Хесбаја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Карло III Дебели
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Welf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Hemma
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Хедвига од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ Goldberg, Eric J. (2006). Struggle for Empire: Kingship and Conflict under Louis the German, 817-876. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 9780801438905. 
  2. ^ Grierson, Philip; Blackburn, Mark (1986). Medieval European Coinage, With a Catalogue of the Coins in the Fitzwilliam Museum, Volume 1: The Early Middle Ages (5th–10th Centuries). Cambridge: Cambridge University Press. 
  3. ^ MacLean, Simon (2003). Kingship and Politics in the Late Ninth Century: Charles the Fat and the End of the Carolingian Empire. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781139440295. 
  4. ^ MacLean, стр. 2 harvnb грешка: no target: CITEREFMacLean (help)
  5. ^ Airlie, стр. 129 harvnb грешка: no target: CITEREFAirlie (help)

Литература

  • Airlie, Stuart. "‘Sad stories of the death of kings’: Narrative Patterns and Structures of Authority in Regino of Prüm's Chronicle." In Elizabeth M. Tyler and Ross Balzaretti (eds.), Narrative and History in the Early Medieval West, pp. 105–32. Brepols 2006.
  • Duckett, Eleanor. Death and Life in the Tenth Century. University of Michigan Press, 1968.
  • Leyser, Karl. Communications and Power in Medieval Europe: The Carolingian and Ottonian Centuries. London, 1994.
  • MacLean, Simon. Kingship and Politics in the Late Ninth Century: Charles the Fat and the end of the Carolingian Empire. Cambridge University Press: 2003.
  • Reuter, Timothy. Germany in the Early Middle Ages, c. 800–1056. Longman, 1991.
  • Reuter, Timothy (trans.) The Annals of Fulda. (Manchester Medieval series, Ninth-Century Histories, Volume II.) Manchester: Manchester University Press, 1992.
  • Smith, Julia M. H. Province and Empire: Brittany and the Carolingians. Cambridge University Press: 1992.
  • Bowlus, Charles R. (2006). The Battle of Lechfeld and its Aftermath, August 955: The End of the Age of Migrations in the Latin West. ISBN 978-0-7546-5470-4. 
  • Chandler, Tertius; Fox, Gerald (1974). 3000 Years of Urban GrowthНеопходна слободна регистрација. New York and London: Academic Press. ISBN 9780127851099. 
  • Costambeys, Mario (2011). The Carolingian World. ISBN 9780521563666. 
  • Hooper, Nicholas; Bennett, Matthew (1996). The Cambridge Illustrated Atlas of Warfare: the Middle Ages. ISBN 978-0-521-44049-3. 
  • McKitterick, Rosamond (2008). Charlemagne: the formation of a European identity. England. ISBN 978-0-521-88672-7. 
  • Reuter, Timothy (2006). Medieval Polities and Modern Mentalities. ISBN 9781139459549. 
  • McCormick, Michael (2007). „Where do trading towns come from? Early medieval Venice and the northern emporia”. Ур.: Henning, Joachim. Post-Roman towns, trade and settlement in Europe and Byzantium. стр. 50. ISBN 978-3-11-018356-6. „Overall population estimates for the Carolingian empire range today from ten to twenty million, including the Italian territories. The size of the Carolingian empire can be roughly estimated at 1,112,000 km²” 
  • Garipzanov, Ildar H. (2008). The Symbolic Language of Authority in the Carolingian World (c.751–877). ISBN 9789047433408. 
  • Magill, Frank (1998). Dictionary of World Biography: The Middle Ages, Volume 2. Routledge. ISBN 978-1579580414. 
  • Kramer, Rutger (2019). Rethinking Authority in the Carolingian Empire: Ideals and Expectations During the Reign of Louis the Pious (813-828). ISBN 9789048532681. 
  • De Jong, Mayke (2009). The Penitential State: Authority and Atonement in the Age of Louis the Pious, 814-840. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • McKitterick, Rosamond (1983). The Frankish kingdoms under the Carolingians, 751-987. ISBN 9780582490055. 
  • Knechtges, David R.; Vance, Eugene (2005). Rhetoric and the Discourses of Power in Court Culture. ISBN 9780295984506. 
  • The Astronomer (anonymous) (2009). „The Life of Emperor Louis”. Charlemagne and Louis the Pious: Lives by Einhard, Notker, Ermoldus, Thegan, and the Astronomer. Превод: Thomas F. X. Noble. стр. 275. ISBN 9780271037158. 
  • „Die Geburt Zweier Staaten – Die Straßburger Eide vom 14. February 842 | Wir Europäer | DW.DE | 21.07.2009”. Dw-world.de. 2009-07-21. Приступљено 2013-03-26. 
  • Goldberg, Eric Joseph (2006). Struggle for Empire: Kingship and Conflict Under Louis the German, 817–876. ISBN 978-0-8014-3890-5. 
  • MacLean, Simon (2003). Kingship and Politics in the Late Ninth Century: Charles the Fat and the End of the Carolingian Empire. ISBN 978-0-521-81945-9. 
  • Wickham, Chris (2005-09-22). Framing the Early Middle Ages. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-926449-0. doi:10.1093/acprof:oso/9780199264490.001.0001. 
  • Schroeder, Nicholas (2019). „Observations about Climate, Farming, and Peasant Societies in Carolingian Europe”. The Journal of European Economic History. 3. 
  • Henning, Joachim, ур. (2007). „Where do trading towns come from? Early medieval Venice and the northern emporia”. Post-Roman Towns, Trade and Settlement in Europe and Byzantium: The heirs of the Roman West. Berlin: Walter De Gruyter. ISBN 978-3110183566. 
  • Newfield, Timothy (2013). „The Contours, Frequency and Causation of Subsistence Crises in Carolingian Europe (750–950)”. Ур.: I Monclús, Pere Benito. Crisis Alimentarias en la Edad Media: Modelos, Explicaciones y Representaciones. Lleida: editorial Milenio. ISBN 978-84-9743-491-1. 
  • McCormick, Michael; Dutton, Paul Edward; Mayewski, Paul A. (2007). „Volcanoes and the Climate Forcing of Carolingian Europe, A.D. 750-950” (PDF). Speculum. 82 (4). S2CID 154776670. doi:10.1017/S0038713400011325. 
  • Walter, Pohl (2017). „Ethnicity in the Carolingian Empire”. Ур.: Tor, D. G. The 'Abassid and Carolingian Empires: Comparative Studies in Civilisational Formation. Netherlands: BRILL. ISBN 978-9004353046. 
  • Kowaleski, Maryanne (2013). „Gendering Demographic Change in the Middle Ages”. Ур.: Benett, Judith M.; Karras, Ruth Mazo. The Oxford Handbook of Women and Gender in Medieval Europe (First изд.). ISBN 978-0-19-958217-4. OCLC 829743917. 
  • Nelson, Janet (2019). King and Emperor: A New Life of Charlemagne. London: Allen Lane. 
  • Airlie, Stuart (2012). Power and Its Problems in Carolingian Europe. Ashgate. 
  • Innes, Matthew (2005). „Charlemagne's Government”. Ур.: Story, Joanna. Charlemagne: Empire and Society. Manchester University Press. стр. 2. 
  • Ganshof, F. L. (1971). The Carolingians and the Frankish Monarchy. Превод: Sondheimer, Janet. Longman. стр. 257. 
  • Charlemagne : empire and society. Story, Joanna, 1970-. Manchester: Manchester University Press. 2005. ISBN 0-7190-7088-0. OCLC 57062144. 
  • Kaschke, Sören; Mischke, Britta (2019). „Capitularies in the Carolingian Period”. History Compass (на језику: енглески). 17 (10). ISSN 1478-0542. S2CID 203080653. doi:10.1111/hic3.12592. 
  • Charlemagne : translated sources. King, P. D. Lambrigg, Kendal, Cumbria: P.D. King. 1987. ISBN 0-9511503-0-8. OCLC 21517645. 
  • Story, Joanna (2005). Charlemagne: Empire and Society. Manchester: Manchester University Press. стр. 105. ISBN 978-0-7190-7089-1. 

Спољашње везе

Карло III Дебели на Викимедијиној остави.
  • Annales Fuldenses translated by Timothy Reuter, with commentary (subscription needed)., medievalsources.co.uk


цар Светог римског царства
(879—887)
Краљ Немачке
(882—887)
Француски краљеви
(884—887)
Краљ Италије
(879—887)
  • п
  • р
  • у
Меровинзи
Каролинзи,
Робертини и БозонидиКапетиВалоаБурбониБонапарте (Прво царство)Бурбони (Рестаурација)Орлеани (Јулска монархија)Бонапарте (Друго царство)
Спорни владари су искошени
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • FAST
  • ISNI
  • VIAF
  • WorldCat
Државне
  • Француска
  • BnF подаци
  • Немачка
  • Италија
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Холандија
  • Пољска
  • Ватикан
Људи
  • Deutsche Biographie
  • Родовид
Остале
  • Енциклопедија Британика
  • Историјски речник Швајцарске
  • IdRef
Портал:
  •  Биографија