Хронологија радничког покрета и КПЈ 1940.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Југославији током 1940. године.

Јануар

почетак јануара

• На Црном врху, код Крагујевцу одржана Обласна партијска конференција, којој су присуствовали делегати партијских организација из Крагујевца, Краљева, Ужица, Крушевца, Ћуприје и Параћина, као и Спасенија Цана Бабовић и Петар Стамболић, делегати Покрајинског комитета КПЈ за Србију. На Конференцији су поднета два реферата — О организационо-политичким питањима и О политичком положају, које су поднели Милан Мијалковић и Ратко Митровић, као и изабран Обласни комитет КПЈ за Крагујевац, у саставу — Милан Мијалковић, Станислав Сремчевић, Петар Стамболић, Душан Петровић, Момир Томић, Бошко Ђуричић и Мијалко Тодоровић.^[1]

18. јануар

• У Билећи, на основу одлуке Владе Цветковић-Мачек од 16. децембра 1939, отворен концентрациони логор за интернирање политичких затвореника, углавном комуниста и антифашиста. Истог дана у логор је допремљена прва група од 25 затвореника, ухапшених уочи Нове године, међу којима су била тројица чланова ЦК КПЈ — Моша Пијаде, Иван Милутиновић и Иво Лола Рибар. Логор је под притиском јавности распуштен 25. новембра, а упоредо са њим, постојао је и логор Лепоглава, при већ постојећем затвору, у коме су били затварани комунисти са подручја тада формиране Бановине Хрватске.^[1]

Фебруар

19. фебруар

• У Београду, од 19. до 22. фебруара, трајао штрајк трамвајских радника Београда, чији је организатор био Бора Марковић, председник Савеза трамвајских, електрофабричких и општинских радника и службеника и члан Окружног комитета КПЈ за Београд. Иако је у току штрајка полиција ухапсила око 300 штрајкача, штрајк је завршен са успехом.^[2]

Март

15. март

• Јосип Броз Тито, генерални секретар КП Југославије допутовао у Загреб. Он је возом преко Солуна, стигао из Истанбула, у коме је боравио од новембра 1939, због проблема са пасошем, приликом повратка из Совјетског Савеза.^[2][3]

крајем марта

• Крајем марта и почетком априла, у сагласности са одлуком ЦК КПЈ, Светозар Вукмановић Темпо формирао Покрајински комитет КПЈ за Македонију.^[4]

Мај

крај маја

• У Београду одржана Пета покрајинска конференција КПЈ за Србију, којој су присуствовала 33 делегата. Током конференције су поднета два реферата — Организациони извештај, Александра Ранковића и О политичкој ситуацији Милована Ђиласа, у којима је анализиран рад Партије. На крају је изабран нови Покрајински комитет чији је секретар био Александар Ранковић, као и 17 делегата за Пету земаљску конференцију.^[5]

Јун

29. јун

• У ноћи 29/30. јуна у Вињу над Долским, код Љубљане, одржана Трећа конференција Комунистичке партије Словенија, којој је присуствовало 45 делегата и генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито. Конференцију је водио Франц Лескошек, а главни реферат, у коме је анализиран рад КПС од њеног оснивања, поднео је Едвард Кардељ. Остали подносиоци реферата и дискутанти били су Тоне Томшич, Борис Кидрич и Борис Крајгер, који су говорили о раду међу омладином, деловању Народне помоћи, положају синдиката и др. На крају је изабран нови Централни комитет, као и 13 делегата за Пету земаљску конференцију.^[6][3]

Јул

3. јул

• У Шаптељу, код Ђаковице одржана Друга среска конференција КПЈ за ђаковички срез, којој је присуствовало 16 делегата. Конференцији су присуствовали Крсто Попивода, инструктор ЦК КПЈ и Миладин Поповић, секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију, а у току конференције се расправљало о политичкој ситуацији, о организационом стању и о раду са омладином, а изабран је и нови Срески комитет КПЈ за Ђаковицу.^[7]

6. јул

• У Београду организован свечани дочек Виктора Плотникова, првог совјетског посланика у Југославији, који је дошао након успостављања дипломатских односа између Совјетског Савеза и Краљевине Југославије, 24. јуна. Дочеку совјетског посланика присуствовало је преко 5.000 грађана Београда, а истог дана су биле одржане манифестације на Теразијама и Карабурми. Поред Плотникова, прво опуномоћено представништво Совјетског Савеза, сачињавали су саветник Виктор Лебедев, војни аташе Александар Самохин и помоћник аташеа Петар Коваленко.^[7]

Референце

Литература

• п
• р
• у

Хронологија радничког покрета, Савеза комуниста и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Хронологија је подељена на три области — Хронологија радничког покрета и КПЈ (1919—1941), Хронологија Народноослободилачке борбе (1941—1945) и Хронологија СФРЈ и СКЈ (1945—1992)

до 1899.

• до 1879.
• од 1880. до 1899.

1900—1919.

• од 1900. до 1904.
• од 1905. до 1909.
• од 1910. до 1918.
• 1919.

1920—1929.

• 1920.
• 1921.
• 1922.
• 1923.
• 1924.
• 1925.
• 1926.
• 1927.
• 1928.
• 1929.

1930—1939.

• 1930.
• 1931.
• 1932.
• 1933.
• 1934.
• 1935.
• 1936.
• 1937.
• 1938.
• 1939.

1941—1949.

• 1940.
• 1941/1941.
• 1942.
• 1943.
• 1944.
• 1945/1945.
• 1946.
• 1947.
• 1948.
• 1949.

1950—1959.

• 1950.
• 1951.
• 1952.
• 1953.
• 1954.
• 1955.
• 1956.
• 1957.
• 1958.
• 1959.

1960—1969.

• 1960.
• 1961.
• 1962.
• 1963.
• 1964.
• 1965.
• 1966.
• 1967.
• 1968.
• 1969.

1970—1979.

• 1970.
• 1971.
• 1972.
• 1973.
• 1974.
• 1975.
• 1976.
• 1977.
• 1978.
• 1979.

1980—1983.

• 1980.
• 1981.
• 1982.
• 1983.
• 1984.
• 1985.
• 1986.
• 1987.
• 1988.
• 1989.

1990—1992.

• 1990.
• 1991.
• 1992.