Државни удар 18. бримера

Државни удар Наполеона Бонапарте

Државни удар 18. бримера 8. године републике (9. новембар 1799) представља догађај који је означио крај Француске револуције. Наполеон Бонапарта је насилно преузео власт укинувши директоријум и Прву француску републику. Републику је наследио конзулат у коме је сва власт била у рукама Наполеона.

Пуч

Незадовољна неодлучношћу Директоријума, крупна буржоазија је тежила завођењу јаке власти која би је заштитила од опасности здесна (од ројалиста), а нарочито слева (од демократа). Тако се створила идеја о организовању новог државног удара. Међутим, за то је била потребна војска коју буржуји нису имали. Наполеон Бонапарта није био једини кандидат буржоазије за диктатора. Међутим, генерал Жубер је погинуо у бици код Новиа, а генерал Моро је одбио да прими улогу која му је поверена.

Пошто је предао команду над војском у Египту, Наполеон се 13. октобра 1799. године искрцао у Француској. Становништво га је свечано дочекао. Чим је стигао у Париз, Наполеон је почео са организовањем пуча. Многи лиферанти и банкари су му позајмили новац. Два члана директоријума, Сијесес и Роже-Дико, такође су били на његовој страни.

До државног удара дошло је 18/19. бримера 8. године републике. Преостали чланови директоријума (Барас, Гоје и Мулен) нису се ни најмање успротивили Наполеоновом насилном преузимању власти. Под изговором лажне "јакобинске завере" Бонапарта се прогласио командантом војске у париском војном округу. Савет старијих и Саве пет стотина били су пресељени у градић Сен Клу. Окупљена војска била је под командом Наполеонових рођака. Лево, демократско крило Савета пет стотина непријатељски је дочекало Наполеона вичући "Доле диктатор", "Доле тиранин". Неколико посланика га је физички напало и истерало из дворане. Наполеонов брат, Лисјен Бонапарта, убедио је војску да су посланици потплаћени од Енглеске. Војници су истерали посланике из дворане. Увече су похватани и приморани да потпишу одлуку о укидању Директоријума. Власт је предата тројици конзула - Бонапарти, Сијесесу и Роже-Дикоу. Прва француска република престала је да постоји. Наследио ју је Француски конзулат (1799—1804). У француској историји започео је нови период - период дуге војне диктатуре Наполеона Бонапарте.

Види још

Извори

  • Тарле, Ј. В. (2008). Историја новог века. Београд: Научно дело. ISBN 978-86-6021-007-6. 
Државни удар 18. бримера на Викимедијиној остави.
  • п
  • р
  • у
Значајни догађаји по годинама
1788.
1789.
1790.
1791.
1792.
1793.
1794.
1795.
1797.
1799.
  • Државни удар 30. преријала (18. јун 1799.)
  • Државни удар 18. бримера (9. новембар 1799.)
  • Француски устав (1799) (24. децембар 1799.)
  • Конзулат
Револуционарне кампање
1792.
  • Верден
  • Тионвил
  • Валми
  • Ројалистичке побуне
  • Опсада Мајнца
  • Жампес
1793.
  • Прва коалиција
  • Опсада Тулона (18. септембар – 18. децембар 1793.)
  • Побуна у Вандеји
  • Битка код Нервиндена)
  • Битка код Фамарса (23. мај 1793.)
  • Заузеће Сан Пјетра и Сан Антиоха (25. мај 1793.)
  • Битка код Кајзерслатеурна
  • Опсада Мајнца
  • Битка код Ватиња
  • Битка код Хондшута
  • Опсада Белегарда
  • Битка код Пејресторта
  • Битка код Висембурга (13. октобар 1793.)
  • Битка код Труиља
  • Друга битка код Висембурга (1793) (26–27. децембар 1793.)
1794.
  • Битка код Булуа (30. април – 1. мај 1794.)
  • Битка код Турнеа (22. мај 1794)
  • Битка код Флерија (26. јун 1794.)
  • Шуани
  • Битка код Туркоана (18. мај 1794.)
  • Битка код Алденхофена (2. октобар 1794.)
1795.
  • Базелски мир
1796.
  • Битка код Лоната (3–4. август 1796.)
  • Битка код Кастиљона (5. август 1796.)
  • Битка код Тинингена
  • Битка код Нересхајма (11. август 1796.)
  • Битка код Амберга (24. август 1796.)
  • Битка код Вирцбурга (3. септембар 1796.)
  • Битка код Роверета (4. септембар 1796.)
  • Прва битка код Басана (8. септембар 1796.)
  • Битка код Емендингена (19. октобар 1796.)
  • Битка код Шлингена (26. октобар 1796.)
  • Друга битка код Басана (6. новембар 1796.)
  • Битка код Калијана (6–7. новембар 1796.)
  • Битка код Арколе (15–17. новембар 1796.)
  • Ирска експедиција (децембар 1796.)
1797.
  • Акција 13. јануара 1797. (13. јануар 1797.)
  • Битка код Риволија (14–15. јануар 1797.)
  • Акција 25. јануара 1797. (25. јануар 1797.)
  • Мир у Леобену (17. април 1797.)
  • Битка код Нојвида (18 април 1797.)
  • Кампоформијски мир (17. октобар 1797.)
1798.
1799.
  • Друга коалиција (1798–1802)
  • Опсада Акре (20. март – 21. мај 1799.)
  • Битка код Остраха (20–21. март 1799.)
  • Битка код Штокаха (25. март 1799.)
  • Битка код Мањана (5. април 1799.)
  • Битка код Касана (27. април 1799.)
  • Прва битка код Цириха (4–7. јун 1799.)
  • Битка код Требије (19. јун 1799.)
  • Битка код Новог (15. август 1799.)
  • Друга битка код Цириха (25–26. септембар 1799.)
1800.
1801.
  • Линевилски мир (9. фебруар 1801.)
  • Фирентински мир (18. март 1801.)
  • Битка код Алгесираса (8. јул 1801.)
1802.
Војсковође
Француска Француска војска
Француска Француска морнарица
  • Шарл Александар Лино
Коалиције
 Аустрија
 Велика Британија
  • Ралф Аберкромби
  • Џејмс Саумарез
  • Едвард Пелев
  • Фридрих од Јорка и Албанија
 Низоземска
  • Вилијам V Орански
 Пруска
 Русија
Шпанија Шпанија
  • Антонио Рикардос
Остали учесници Револуције
Друштво 1789.
Фејантинци
и монархисти
Жирондинци
Равница
Монтањари
Ебертовци
и Бесни
  • Жак Ебер
  • Жак Николас Биљо-Варен
  • Пјер Гаспар Шамет
  • Шарл Филип Ронсин
  • Антоан Франсоа Моморо
  • Франсоа Николас Винсент
  • Франсоа Шабот
  • Жан Батист Ноел Бушот
  • Жан Батист Жозеф Гобел
  • Франсоа Анриот
  • Жак Ру
  • Станислав Мариа Мелард
  • Жан Франсоа Варле
  • Теофил Леклерк
  • Клаир Лакомб
  • Паулин Леон
  • Грах Бабеф
  • Силвен Марешал
остали
Мислиоци
Културни утицај
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
Остале
  • Енциклопедија Британика